Adolescencija

Zašto je važan adolescentski period

Adolescenti, sa svojim poletom i sve većom svešću o svetu koji ih okružuje, mogu dati ogroman doprinos društvu ako im se da odgovarajuća podrška i prostor za učešće. Pošto adolescenti predstavljaju produktivnu snagu Srbije u nastanku, važno je za državu – kao i za svakog adolescenta – da dobro prođe taj prelaz iz detinjstva u zrelo doba.

Potpuno je prirodno da adolescenti „ispituju teren“ života odraslih i da istražuju nove horizonte. Ono što je važno je to koliko daleko će otići i koliko će rizika preuzeti na tom putu. Za neke adolescente, rizici su veći i posledice su ozbiljnije.

Pritisak vršnjaka, radoznalost i avanturizam mogu čak dovesti do toga da i najviše privilegovani adolescenti eksperimentišu s drogama, alkoholom i seksualnošću. Za druge, kombinacija siromaštva i izolacije ih tera ka zloupotrebi droga, alkohola ili seksualnog rada kao načina da se izbore sa svakodnevnim životom ili da od njega pobegnu. Ti rizici obuhvataju nasilje, HIV infekciju, propalo obrazovanje i izgubljene šanse. Rizici za njihove zajednice obuhvataju i gubitak produktivne generacije.

Situacija u Srbiji

Većina adolescenata u Srbiji ide u školu. Većina njih je zdrava. I većina uspe da izađe iz adolescentskog perioda bez većih problema, ako se izuzme uobičajena tinejdžerska nesigurnost. Ali za one iz najsiromašnijih porodica, iz porodica u krizi i iz romskih zajednica, adolescentski period može biti vreme velikih rizika i isključenosti iz društva.

Izazovi obuhvataju obrazovni sistem koji ne uspeva da ih zadrži u učionici, zajednice koje im uskraćuju šansu da se čuje i njihov glas, nepostojanje specijalizovanih zdravstvenih usluga prilagođenih njihovoj situaciji, kao i propust da se pomogne onima koje previđa mreža socijalnih usluga. U novom zakonu o maloletničkom pravosuđu, na primer, naglašava se primena pristupa koji ne obuhvata pritvor. Ali ima nedovoljno mehanizama za primenu diverzionih šema (vaspitnih naloga), kao što je obavezno pohađanje nastave.
Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade 2008. godine i Akcioni plan 2009. godine i osnovala je Kancelarije za mlade u više od 100 opština. Ali još mora da se pređe dug put dok adolescenti koji su najviše marginalizovani ne ostvare sva svoja prava.

• Procenjuje se da 11 procenata adolescenata starosti od 15 do 18 godina ne ide u školu, a ta cifra raste do čak 81 procenta među adolescentima iz romskih naselja.
• Kod Romkinja, stopa pohađanja nastave u srednjoj školi opada kako vreme prolazi, i to od 29 procenata u 15. godini do samo 2 procenta u 18. godini, čime se povećava rizik od ranog stupanja u brak.
• Broj i težina prijavljenih krivičnih prekršaja koje su počinili maloletnici rastao je u periodu između 2005. i 2008. godine, što se posebno odnosi na prekršaje kao što su krađa i nasilje, a adolescenti (posebno dečaci) sve više tolerišu sâmo nasilje.
• Sve veći broj adolescenata preuzima rizike kao što su zloupotreba alkohola i droga i praktikovanje nebezbednih seksualnih odnosa, što povećava njihove šanse da dobiju HIV infekciju.
• Studije koje su sačinili UNICEF i njegovi partneri pokazuju da pritisci koje trpe mladi Romi dovode do toga da kod njih postoji veća verovatnoća da će zloupotrebljavati droge i alkohol i da će se baviti seksualnim radom nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka koji nisu Romi.

Iako je ukupna stopa prevalence HIV-a u Srbiji niska, postoji intenzivna koncentracija infekcija među visokorizičnim grupama, a to je naročito slučaj kod intravenoznih korisnika droga i seksualnih radnika. I što su oni mlađi, veće su opasnosti. Do 30 procenata mladih korisnika droga u Srbiji ima 15. ili manje godina kada prvi put ubrizga drogu. I mada su adolescenti najugroženiji, oni su najmanje upoznati sa rizicima ili sa načinom izbegavanja istih i kod njih postoji najmanja verovatnoća da će imati pristup uslugama koje su im potrebne.

Šta je potrebno

Hitno je potrebno obratiti više pažnje na adolescente koji su najviše isključeni iz društva. Generalizovani pristup koji tretira sve adolescente kao jednako ugrožene može da previdi ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju oni koji su već marginalizovani.

UNICEF sa svojim partnerima radi na tome da osigura da se čuje glas adolescenata i u isto vreme promoviše sveobuhvatniji pristup adolescentima u najvećem riziku. Taj rad obuhvata široki spektar naših aktivnosti – od zdravstva do inkluzivnog obrazovanja i maloletničkog pravosuđa.