Atila – dečak koji je promenio celu zajednicu

Beograd, 6. jun 2017 – Prvo što na njemu primetite je širok i iskren osmeh čiju toplinu gotovo možete da osetite na svojoj koži. A kada izgovori stihove „Dao bih zlatan sat i lanac da postanem Meksikanac, dosta mi je ćevapa i pite, hoću da me služe senjorite“, odjednom shvatite da su se i vaša usta razvukla u osmeh.

I taj osmeh ne možete da skinete s lica uprkos činjenici da je ispred vas dečak koji sedi u invalidskim kolicima i kome su ruke i noge teško i nepopravljivo oštećene.

Greh sistema
Atila Komaromi rođen je u proleće 1999. godine s teškim oštećenjem svih ekstremiteta i roditeljima je rečeno da je pitanje da li će preživeti.

Ostavili su ga u subotičkom Domu “Kolevka” za decu ometenu u razvoju gde je proveo tri godine. Kategorisan je kao teško mentalno nedovoljno razvijena osoba i prebačen u Dom za lica ometena u razvoju Kuline, gde je živeo punih 6 godina.

Majka ga je posećivala samo dok je bio u prvom domu, otac ga nikad nije video. Sticajem srećnih okolnosti, zbog reorganizacije domova, 2008. godine Atila je vraćen u subotičku “Kolevku” i tu počinje novo poglavlje njegovog života.

Zaposleni u domu, naime, otkrivaju da je i fizički i mentalno razvijen iznad svih očekivanja i tek od tog trenutka počinju da intenzivno rade s njim. “Ne možete a da se ne zapitate šta bi bilo s njim da je korektivno-stimulativni rad počeo odmah po rođenju”, kaže psihološkinja Margarita Berček čiji se životni put ukrstio s Atilinim. Ona je i skovala izraz “greh sistema” da bi opisala koliko je nečija katastrofalno loša procena nepopravljivo uticala na život jednog nevinog deteta i obeležila njegov životni put.

“Hoću da budem kao i oni”
Ipak, isti sistem šest godina kasnije donosi zaključak da je Atila umereno mentalno nedovoljno zreo i 1. septembra 2010. godine on polazi u prvi razred Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Žarko Zrenjanin” u Subotici. Tada je imao 11 godina.

Uporedo s polaskom u školu, smešten je u hraniteljsku porodicu i dobija ličnog pratioca. Posle par meseci Atilu prebacuju u školu u Bečeju i on se konačno uključuje u redovni obrazovni sistem. Njegov dolazak označio je i početak promene svesti u školi o značaju inkluzivnog obrazovanja.

Ceo kolektiv – i nastavnici i učenici i roditelji – pripremljeni su na Atilino uključivanje u školu. Izvršene su i neophodne fizičke promene u školi: postavljena je rampa za kolica, uklonjeni pragovi, Atili je obezbeđen poseban sto.

Psihološkinja Margarita Berček koja je od tada neraskidivo povezana sa Atilom dobro se seća njegovih reči: “Hoću i ja da idem u školu i radim isto što i oni”. I zaista, zahvaljujući svojoj neiscrpnoj pozitivnoj energijii, ogromnoj snazi volje i požrtvovanom radu svih u bečejskoj školi “Zdravko Gložanski” i podršci koju je dobio od drugova i drugarica, Atila ubrzano uči da piše, mnogo razgovetnije priča i učestvuje u svim školskim aktivnostima ravnopravno sa ostalim učenicima iz odeljenja.

Atilina priča ne bi imala ovakav srećan kraj da nije bilo pomoći Mreže podrške za inkluzivno obrazovanje, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-om, kao i finansijske podrške Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.  

Danas ima 18 godina i završava 7. razred osnovne škole, zahvaljujući podršci UNICEF-a u Srbiji razvoju inkluzivnih politika u cilju ostvarivanja prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje. Jedna od članica Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju je i psihološkinja Margarita Berček koja je u najvećoj meri zaslužna što je Atila ravnopravni član zajednice, druži se s vršnjacima, stiče samopouzdanje i napreduje.

“Atila nije ni svestan koliko je učinio za Bečej”
I ne samo što je ravnopravni član svoje zajednice, već blagotvorno deluje na sve koji su oko njega. Svi učenici u školi kažu da je odličan drug, da nikada nikom nije rekao “ne” i da im svakog dana prenosi mnogo pozitivne energije.

Razredna Milena Čolak prepričava da joj je jedna mama iz odeljenja rekla da je ubeđena da će njena ćerka zahvaljujući Atili biti bolji čovek kad odraste. “A ja mislim da su već sada oni mnogo bolji ljudi nego što su bili pre nego što su upoznali Atilu”, dodaje ova nastavnica. Psihološkinja Margarita Berček još kaže da Atila nije ni svestan koliko je učinio za ceo Bečej koji je sada prepoznat kao jedan od najpozitivnijih primera u praksi inkluzivnog obrazovanja.

A dobra energija u školi “Zdravko Gložanski” gotovo da može da se opipa. Nemerljiv i dragocen uticaj inkluzivnog obrazovanja na sve koji u njemu učestvuju jeste u tome što, ne samo da svakom detetu sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom omogućava da ostvari jedno od svojih osnovnih ljudskih prava, već svi, zahvaljujući radu s decom iz marginalizovanih grupa, postaju bolji ljudi.

Ili, kako to kaže jedna Atilina drugarica – “oni nisu izabrali da se tako rode, jednostavno su takvi kakvi su i ne treba da imamo predrasude prema njima jer oni su često bolji ljudi od nas”.

Updated: 06 јуна 2017
  • Share