Nada za svakog đaka

Klaudija na svom omiljenom času, praktičnoj nastavi ©UNICEF Srbija/2017/Shubuckl

Debeljača, 29. decembar 2017 – Sedamnaestogodišnju Klaudiju, iz sela Debeljača nadomak Kovačice, od diplome pančevačke Tehničke škole frizerskog smera deli još jedno polugodište. Njene ruke su vešte, pokreti sigurni, dok sa drugarima iz odeljenja uvežbava šišanje na svojoj omiljenoj, praktičnoj nastavi.

“Moj smer je muški frizer, ali najviše volim da feniram”, priznaje.

Klaudija će uskoro imati zanat u rukama. A mogla je da krene i drugačijim putem. Težim, pogrešnim.

Jedna je od petoro dece u porodici pogođenoj smrću jednog i teškom bolešću drugog roditelja. Zbog malog komada zemlje koju nema ko da obrađuje, niti da kupi, nemaju pravo ni na socijalnu pomoć.

Za malu zaradu, Klaudija je radila sezonske poslove od svoje desete godine. Izostanci sa nastave su se gomilali. Teški uslovi života, školovanje su istiskivali u drugi plan.

Klaudiji je bila potrebna pomoć. Na pitanje kako je ipak uspela da, uprkos problemima, iz dana u dan dolazi na časove u 45 minuta udaljeno Pančevo, odgovara tužnim pogledom i jednom rečju – jedva.

“Najviše su mi pomogli drugari iz razreda i nastavnici”, nastavlja Klaudija, ali sada sa osmehom na licu.

Ponosna je dok govori o frizerskom salonu u rodnom selu gde jednom nedeljno obavlja važan deo praktične nastave van škole. Nada se da će tu biti i njeno prvo radno mesto, ali priznaje da će joj nedostajati druženje u školskim klupama. Tu je bila njena najveća podrška, drugarice Milijana i Aurelija.

“Svi iz razreda volimo da se družimo sa Klaudijom. Kad god ona može, ostajemo i posle škole. Dajemo joj sveske da prepiše beleške sa časova sa kojih je izostajala, pomažemo kod gradiva pred kontrolni”, objašnjava Milijana.

Zadatak vršnjačkog tima nije bio samo da pomogne u učenju, već i da učini da se Klaudija oseća prihvaćeno. Profesorka Marina Gutaši kaže da je to učenica koju bi svaki razredni starešina poželeo:

“Moja uloga je da budem spona imeđu vršnjaka, profesora i Klaudije, jer je za nju potrebno mnogo dodatnog angažovanja i razumevanja, prilagođeno gradivo, sažeto u manje lekcije.“

Prijatelji su najveća podrška ©UNICEF Srbija/2017/Shubuckl

Profesorka praktične nastave Danijela Perić kaže da je mogla da vidi momente kad učenica posustaje, ali i njenu snagu da istraje.

To ne bi mogla ni da pokuša da škola, osim pomoći u učenju, nije uspela da obezbedi i plaćenu mesečnu kartu za prevoz, redovnu užinu u školi, knjige u nimalo jeftin pribor za praktičnu nastavu.

Šta joj je sve potrebno, u školi su znali na osnovu individualnog plana koji su kreirali u okviru “Sprečavanje osipanja iz obrazovnog sistema Srbije”, koji sprovode UNICEF u Srbiji, Centar za obrazovne politike i Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, a uz finansijsku podršku kompanije UNIQLO.

“Zahvaljujući UNICEF-u, najpre smo imali jasne instrumente kako da prepoznamo kod koje dece postoji rizik da će napustiti školu. Kriterijumi su izostajanje sa nastave, socio-ekonomska situacija, rezultati u školi, porodična situacija, ali kod dece koja su u najvećem riziku, većina tih faktora je isprepletana. Mi smo prepoznali ukupno 50 učenika u našoj školi tokom dve godine trajanja projekta, a moglo je da ih bude i dvostruko više. Samo četvoro je ipak napustilo školu. Najvažnija stvar koju smo naučili je da individualni pristup svakom detetu i rešavanje baš njegovog problema donosi rezultate “, objašnjava direktorka Nataša Zečević.

    • Individualni pristup prilagođen svakom detetu i adresiranje njegovih/njenih specifičnih problema daje najbolje rezultate.

©UNICEF Srbija/2017/Shubuckl

Škola malo koraka može da napravi sama. Ključna je saradnja sa institucijama, najviše sa centrima za socijalni rad. Psihološkinja Zorica Prpa koja je i koordinatorka projekta priznaje da ta komunikacija, u početku, nije tekla glatko:

“Gubili smo mnogo vremena dok nam odgovore na dopise, a bez pomoći centara za socijalni rad teško možemo da obezbedimo materijalnu pomoć. Centar nam je potreban i kod disfunkcionalnih porodica i tamo gde postoji nasilje itd. Ali tokom projekta se to promenilo, sada možemo da računamo i da se preskoče neke od admisnitrativinh prepreka, kada je pomoć hitno potrebna, a to je kod dece kod koje postoji rizik da će napustiti školu, često. “

Psihološkinja je ponosna na Klaudiju koja je od samog početka bila veliki izazov za školski tim. Pred kraj njenog školovanja, kaže, to je devojčica koja uprkos teškoj životnoj situaciji nije ljuta na ceo svet, već vedra učenica koju svi vole.

Za UNICEF, Jelena Terzić

Updated: 29 децембра 2017
  • Share