Podaci govore da je JEDNO od PETORO dece u Evropi žrtva nekog oblika seksualnog nasilja. Procenjuje se da u 70 do 85% slučajeva žrtva poznaje počinioca.

Seksualno nasilje nad decom pojavljuje se u različitim oblicima – incest i seksualno zlostavljanje, pornografija, prostitucija, trgovina ljudima, podmićivanje i seksualno nasilje od strane vršnjaka. Deca žrtve seksualnog nasilja trpe mnogo više od nedopustive povrede njihovog telesnog integriteta – nasilje utiče na njihovo mentalno zdravlje i uništava njihovo poverenje u odrasle.

Žrtve se često povlače u sebe jer osećaju stid, krivicu i strah. Neka deca žrtve su toliko mala da ne shvataju šta im se događa, a deca često ne znaju ni kako ni gde da potraže pomoć. Posledice seksualnog nasilja nad detetom mogu ostati prisutne i kada ono odraste; o tome svedoče svi oni koji čitav život nose u sebi skrivenu tugu i patnju.

Većina zlostavljane dece poznaje svog zlostavljača. Počinioci su u porodici i zajednici: rođaci, porodični prijatelji ili pružaoci usluga.

Iako je teško doći do tačnih podataka koji prikazuju razmere problema, broj sudskih slučajeva koji se odnose na seksualno zlostavljanje počinjeno u ustanovama socijalne zaštite stalno raste. Nijedna ustanova nije izuzetak. Ustanove u kojima nema odgovarajućih mera prevencije, zaštite i nadzora predstavljaju idealno okruženje za one koji vrebaju decu i izdvajaju onu sa teškoćama u razvoju zbog njihove dodatne ranjivosti.

Nažalost, iskušenje deteta žrtve ne završava se uvek otkrivanjem zlostavljanja. Deca prečesto postaju žrtve rupa u zakonu i slabo koordinisanih ili loše obučenih pravnih, socijalnih i zdravstvenih službi. Osuda počinioca ne znači uvek da je pravda zadovoljena. U slučajevima kada se, na primer, snimci zlostavljanja odmah ne uklone sa Internet stranica, proces oporavka zlostavljanog deteta može se ozbiljno narušiti

Deca žrtve seksualnog nasilja imaju pravo na odgovarajuću psihološku i medicinsku pomoć. Počinioci seksualnog nasilja nisu uvek odrasli. I sama deca mogu pokazati štetno seksualno ponašanje. Istraživanja pokazuju da je mala verovatnoća da će dete koje je počinilo seksualno nasilje nad drugim detetom to ponoviti ukoliko se s njim postupa na primeren način. Većina dece počinilaca i sama su žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja.

Konvencija Saveta Evrope za borbu protiv svih oblika seksualnog nasilja u Srbiji

Program "Izgradnja Evrope za deecu i sa decom" uključuje borbu protiv seksualnog nasilja nad decom specifičnim pravnim instrumentima i sveobuhvatnim aktivnostima za podizanje svesti javnosti o ovom problemu.
Republika Srbija je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog nasilja („Konvencija iz Lanzarotea“)  25. oktobra 2007. godine, i ratifikovala je 29. jula 2010. godine (Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog nasilja).  Konvencija je stupila na snagu 1. novembra 2010. godine.

Kampanja za zaustavljanje  seksualnog nasilja nad decom

Savet Evrope je 29. septembra 2010 u Rimu pokrenuo Kampanju za zaustavljanje seksualnog nasilja nad decom.  Dva temeljna strateška cilja kampanje su:

• promovisanje  potpisivanja, ratifikacije i sprovođenja Konvencije o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja  i seksualnog zlostavljanja;
• pružanje deci, njihovim porodicama / pružaocima usluga i servisa  i celom društvu znanja i praktičnih rešenja za sprečavanje i prijavljivanje seksualnog nasilja nad decom, čime se podiže nivo svesti o stvarnim razmerama seksualnog nasilja nad decom.

Materijali za kampanju

• Glavne poruke
• Smernice - pravilo donjeg veša
• Knjiga za decu za laku noć: Kiko i ruka
• Posteri
• TV Spot: Kiko i ruka