UNICEF izražava veliku zabrinutost zbog lažnog korišćenja imena i logotipa organizacije od strane ne-etičnih osoba koje zloutrebljavaju poverenje UNICEF-ovih podržavalaca širom sveta. U nastavku dajemo detaljnije informacije o tome kako možete zaštititi sebe i UNICEF od mogućih ozbiljnijih posledica.

Lažne ponude

Primili smo informacije s raznih strana o tome kako različite osobe trenutno zloupotrebljavaju UNICEF-ovo ime i verodostojnost kako bi privukli građane putem internet stranica, elektronske pošte ili telefonskih poziva.

Ovim putem obaveštavamo građane da:

•     internet stranice

•     elektronske poruke

•     telefonski pozivi

preko kojih se nude poslovi, obećavaju donacije u iznosu od 10 eura ili nagrade u ime UNICEF-a, nisu verodostojni i ne predstavljaju organizaciju te shodno tome savetujemo sve osobe da ne ostavljaju svoje podatke u slučaju kontaktiranja od strane nepouzdanih izvora koji se predstavljajuju kao UNICEF.

Samo UNICEF i 37 nacionalnih odbora za UNICEF imaju dopuštenje da komuniciraju s građanima u ime UNICEF-a.

Čuvajte se „pecanja"

S obzirom na nedavne slučajeve krađe identiteta objavljene u medijima, mnogi potrošači, uključujući i donatore humanitarnih organizacija kao što je UNICEF, zabrinuti su oko privatnosti i nepovredivosti njihovih ličnih podataka. Upravo zato je važno biti informisan o lažnoj komunikaciji putem interneta kojom se zapravo „pecaju" podaci građana.

„Pecanje" je tip prevare kojim se koriste poruke elektronske pošte, sms poruke i internet stranice da bi se kroz lažno predstavljanje nagovorili građani da daju poverljive i lične informacije. Ova pojava se bazira na ideji da će osobe „zagristi mamac" i otkriti lične podatke koji se kasnije mogu koristiti za krađu kreditnih kartica ili drugih ozbiljnih kršenja privatnosti.

Elektronske poruke kojima se „pecaju" informacije ostavljaju utisak da su poslate od strane legitimnih organizacija, a u njima se traži da primalac da odgovore ili potraži linkove na internet stranicama na kojima se traže lični podaci. Poruke mogu sadržati i logotip organizacije ili čak fizičku adresu, ali internet adresa ili URL ne odgovara pravoj stranici organizacije.

Ne dajte se „upecati" Podacima koje prevaranti obično traže su ime i adresa posiljaoca, matični broj građana, brojevi bankovnih računa i lozinke, brojeve i informacije o kreditnim karticama, ponekad čak i devojačko prezime ili druge privatne informacije koje se koriste u proverama sigurnosti podataka.

Ovde navodimo neke od mera koje možete preduzeti kako bi se zaštitili u situacijama u kojima treće osobe žele „upecati" vaše podatke:

Pazite na sve neočekivane elektronske poruke, sms poruke ili poruke ostavljene na telefonskoj sekretarici ili faks poruke u kojima se treće osobe predstavljaju kao predstavnici banke, predstavnici kreditnih kartica, on line servisa ili humanitarnih organizacija s kojima ste do sada bili u kontaktu ili kod kojih imate otvoren račun. Ukoliko primite takav poziv, nazovite regularnu službu za korisnike (ne broj koji vam je ponuđen u poruci) i proverite istinitost poruke. Nemojte odgovarati na poruke el. pošte, telefonske poruke ili fax poruke u kojima se traže vaši osobni podaci. Nemojte ulaziti na linkove u sumnjivim elektronskim porukama jer upravo to može dovesti do skidanja „spyware" programa koji mogu s vašeg računara skinuti lične podatke. Redovno pratite svoj račun putem e-bankinga kako bi ipratili transakcije koje se odvijaju i utvrdili da je sve što se događa u skladu s Vašim postupcima.

Koristite najnoviju antivirusnu zaštitu za računare – uključujući i filtere za spam ili druge programe koji će zaustaviti „pecanje" podataka putem internet stranica i elektronske pošte.