Ana Ivanovic je srpska sportistkinja, bivši broj jedan ženskog tenisa, veoma traženi foto-model i svetska sportska zvezda. Septembra 2007. Ana Ivanović je postala nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju i pobornik za dečja prava, posebno u oblastima obrazovanja i zaštite dece Pričali smo sa njom o ulozi koje je obrazovanje imalo u njenom životu i učešću u programu “Škola bez nasilja”.

Rođeni ste u Srbiji, imali ste veoma uspešnu tenisku karijeru. Takođe ste UNICEF-ov Ambasador Dobre volje za Srbiju i uzor ste mnogoj deci. Zašto Vam je bitna uloga u zagovaranju za obrazovanje i prava dece i koja je Vaša poruka deci i mladima o važnosti obrazovanja i jednakosti polova?
Veoma je velika čast biti deo UNICEF-a i ja ovu  svoju ulogu veoma ozbiljno shvatam. Sećam se da sam se kao dete i ja ugledala na sportiste, i jasno mi je da sam nekoj deci uzor. Lepo je imati takvu odgovornost. 

Oduvek sam volela školu i uživam u učenju. Često me pitaju za savet kako deca mogu uspeti u profesionalnom tenisu i uvek kažem da je ključ toga vera u sebe i praćenje svojih ciljeva, ali deca ne bi trebala zapostaviti obrazovanje jer je to, uz stabilnu porodicu, najbitnija stvar u životu mlade osobe.  
Kao ambasador UNICEF-a, donirali ste sredstva za program “Škola bez nasilja”. Zašto ste izabrali baš ovaj program? Možete li nam opisati Vaše lično iskustvo sa nasiljem tokom školovanja?

Bila sam šokirana saznanjem koliko je nasilja po školama u Srbiji. Imala sam veoma srećno detinjstvo i volela da  idem u školu, ne morajući da brinem o sopstvenoj bezbednosti.  Iz tih razloga želim pomoći drugima da ostvare to osnovno pravo: da pohađaju školu u bezbednom i podsticajnom okruženju bez maltretiranja i fizičke agresije.

Osvrćući se na vaše obrazovanje, šta Vam je tačno pomoglo da ostvarite uspešnu karijeru?
Što se tiče moje karijere, najbitnije osobe su članovi moje porodice. Oni su mi pružili neverovatnu podršku i nikad me nisu prisiljavali na nešto- zapravo, ja sam uvek podsticala njih! Njihova vera u mene dala mi je dodatno samopouzdanje. 

U školi sam imala nastavnicu koja je imala izuzetno veliki uticaj na mene. Bila je upravo onakva kakva jedna nastavnica treba da bude, obrazovana, zanimljiva i puna razumevanja. Takođe je malo pomogla i mojoj karijeri dozvolivši mi da učestvujem na turnirima tokom školske godine i gradivo nadoknadim tokom raspusta.


 
© Manuela Davies/doubleXposure.com

Po Vašem iskustvu, šta biva sa detetom, posebno devojčicom koja ne dobije adekvatno obrazovanje?
Svako dete koje se ne školuje svakako je na gubitku.  To je veoma loše i ta deca će verovatno imati poteškoća u životu. Stoga moramo učiniti sve što je u našoj moći da obrazovanje bude dostupno svima.
Postoji li još nešto o obrazovanju što biste želeli da dodate?
Mislim da je bitno naznačiti važnost obrazovanja tokom čitavog života i u svim sferama, ono nije ograničeno samo na učionicu. Volim da čitam i mnogo sam naučila poslednjih par godina, posebno o psihologiji čitajući za svoj račun. Čak i sport može biti edukativan, na primer, u sportu se možete naučiti  timskom radu i disciplini.