Osnovnoškolski uzrast: školovanje za sve

Zašto je važan osnovnoškolski uzrast

Da bi postigla svoj pun potencijal, svoj deci je neophodno kvalitetno osnovno obrazovanje. To je osnov na kojem će oni graditi svoju budućnost i predstavlja najvažniju fazu u njihovom razvoju. Važno je, međutim, i da deca budu spremna za osnovnu školu, da ostanu u školi i da ono što nauče u učionici ima stvarno značenje u njihovom svakodnevnom životu.

Za neku decu na rubovima društva u Srbiji, međutim, osnovnoškolski uzrast prati dalja marginalizacija. Za državu to predstavlja rasipanje ljudskog kapitala i dragocenih resursa. Za samu decu to predstavlja gubitak perspektive i sve veću društvenu isključenost.

Situacija u Srbiji

Zakon je na strani dece. U istorijski značajnom Zakonu o obrazovanju usvojenom 2009. godine u Srbiji zahteva se puna inkluzija dece koja su nekada bila isključena iz redovnog školovanja, među kojima su i deca sa smetnjama u razvoju i deca iz romskih zajednica. Stope upisa u školu i pohađanja nastave među romskom decom porasle su za oko 20 procenata od 2005. i sada se više dece sa smetnjama u razvoju upisuje u redovne škole. Ali ostaje da se uradi još mnogo toga da bi se ostvarila njihova puna inkluzija u redovno obrazovanje. Postoje dve glavne problematične oblasti:

• Podržavanje razvoja u ranom detinjstvu. Nedovoljan broj male dece (uzrasta od 3 do 5 godina) iz najugroženijih grupa pohađa rani predškolski program – samo 8 procenata romske dece, na primer. To znači da oni prosto nisu spremni za osnovnu školu. Posledica toga je to što kod njih postoji veća verovatnoća da prekinu školovanje pošto su na samom startu imali nejednake uslove.
• Zadržavanje marginalizovane dece u školi. Mnoga deca sa smetnjama u razvoju, kao i do jedne trećine romske dece, još uvek idu u „specijalne“ škole u nižim razredima osnovne škole. Mnogi od onih koji pređu u obične škole nemaju podršku koja im je neophodna da bi mogli da se prilagode i kod mnogih opet postoji veća verovatnoća da će prekinuti školovanje.

U osnovnoškolskom uzrastu nije važno samo obrazovanje. Važni su i dobrostanje i bezbednost deteta. A za neku decu u tim godinama ima i puno rizika. Većina dece u Srbiji uzrasta od 2 do 14 godina (67 procenata) doživela je da se na njima primenjuju brutalne disciplinske mere, što obuhvata psihološku agresiju i/ili fizičko kažnjavanje. Ta cifra raste na 90 procenata kod dece uzrasta od pet do devet godina u romskim zajednicama. Dugoročni uticaj nasilja na njihov razvoj, obrazovanje i dobrostanje u tom kritičnom uzrastu ne može se previše naglasiti.

Šta je potrebno

Ulažu se napori da se reše pomenuti problemi. Na primer, uvođenje jednogodišnjeg obaveznog Predškolskog programa možda će imati neki uticaj na porast niskih stopa upisa, jer je više od 78 procenata romske dece pohađalo taj program u 2010. godini, a više od 90 procenata se upisalo u osnovne škole te godine. Imajući u vidu izuzetan značaj obrazovanja u ranom detinjstvu za socijalnu inkluziju i doživotno obrazovanje, najvažniji prioritet je proširivanje obuhvata marginalizovane dece uzrasta između tri i pet godina adekvatnim programima razvoja i učenja u ranom detinjstvu, kako bi sva deca imala stimulaciju i mogućnost da se pripreme za školu.
Ali neophodan je sveobuhvatan pristup koji prevazilazi sektor obrazovanja kako bi se pristupilo rešavanju problema socijalne isključenosti u najširem smislu. Cilj mora biti da se marginalizovane porodice i njihova deca povežu sa redovnim školama koje su opremljene i sposobne da zadovolje njihove potrebe i koje podstiču roditelje i decu da učestvuju u životu dotične škole.

Cilj rada UNICEF-a i njegovih partnera na promovisanju socijalne inkluzije u obrazovanju i na rešavanju problema nasilja je da se osigura da deca koja su prethodno bila marginalizovana završe osnovnu školu i budu obrazovana, bezbedna i spremna za naredni period života.