Ovo sada liči na moj dom

Desetogodišnja Sana ima dva brata, oca i majku koji je beskrajno vole. Prvo je dete. Bistra je i stidljiva.

Strani jezici joj idu od ruke. Govori engleski, a trenutno uči i srpski. Možda ga nikad ne bi učila da sa porodicom nije izbegla iz Avganistana i, evo, već više od jedne godine boravi u Srbiji.

Žive u maloj sobi u Centru za prihvat izbeglica i migranata u Banji Koviljači, na zapadu Srbije. Roditelji su menjali Kabul i parkove u kojima se Sana igrala kao dete za tuđu zemlju zbog jednog jedinog razloga – hteli su da Sana završi školu i postane ono što želi. A, Sana je već sa šest godina znala da želi da bude lekar i evo, četiri godine kasnije – ne odustaje od svoje želje.

Sana, 10 godina, iz Avganistana

Otac i majka su je upisali u školu u Kabulu. Ipak, pretnje koje su zbog toga dobijali, uplašile su ih. Spakovali su se i krenuli u nepoznato sa troje dece.

U njihovoj maloj sobi živi jedan ceo svet. Dok majka kuva ručak, jedan brat se zabavlja sa telefonom, a drugi se igra sa tatom, Sana uči… Ne odustaje od svojih snova i bori se za njih.
„Nije nam teško“, kaže Sana, „iako smo u maloj sobi. Problem je što nemam mesta gde bih se igrala. Nedostaje mi Avganistan.“

Sana uči srpski jezik u svojoj sobi

Poput Sane, mnoga druga deca koja se nalaze u ovom Centru slobodno vreme provode uglavnom u zatvorenom prostoru. Leto je i mnogi bi da pauzu pred školu iskoriste u igri. Ipak, u dosadi dani im prolaze u odlascima na doručak, ručak, večeru…

Međutim, baš pre jednog ručka zaposleni u Centru su počeli da montiraju neke šarene delove. Šraf po šraf, deo po deo i deca su iznenađeno gledala kako se pred njihovim očima stvara jedno pravo, novo novcato, dečije igralište.

Igralište za najmlađe u Banji Koviljači

Mnogi nisu sačekali da poslednja ljuljaška bude montirana, a već su se spuštali niz tobogan, menjali na klackalici, dok su najmlađi još od ranije zauzeli plastičnu kućicu za igru.

Iznenađenjima nije bilo kraja, pored dečijeg igrališta dobili su i novu letnju obuću i odeću.

Letnja odeća i obuća za Sanu i drugu decu

Uobičajenu letnju lenju tišinu sada je zamenila dečija radosna cika, a do skoro zabrinuti roditelji sa osmehom su gledali svoju decu kako se smenjuju na zabavnim spravama na igralištu. Ceo Centar je odjednom oživeo.

Sana je završavala sa vežbanjem matematike kada je čula tu graju koja je dolazila spolja. Izašla je napolje i ugledala igralište. „Ovo sada liči na moj dom“, rekla je više za sebe i otrčala sa drugaricom Fatimom na klackalicu.

Sana uči srpski jezik u svojoj sobi

Zahvaljujući donacijama Odeljenja Evropske unije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), UNICEF je obezbedio odgovarajuću letnju obuću i odeću za decu koja se nalaze u Centrima za prihvat izbeglica i migranata u Srbiji. Takođe, obezbeđena su i sredstva za formiranje dečijih igrališta u kojima će deca moći da kvalitetno provode svoje slobodno vreme.

Za UNICEF, Vladimir Banić

Updated: 14 августа 2017
  • Share