Rani razvoj dece

Zašto su važne prve godine života

Prve godine života deteta su najvažnije za njegov fizički, emocionalni i intelektualni razvoj. Sve se dešava u tom kratkom periodu – razvijaju se emocije i poimanje sveta, postavljaju se osnove jezika i dolazi do najvećeg razvoja mozga. Ovo je ključni momenat u životu deteta i ako se propusti ta šansa, ona je zauvek izgubljena. Ukratko rečeno, deca koja kasne na početku života nikad ne mogu da nadoknade to kašnjenje.

Mala deca dostižu svoj najveći potencijal u razvoju kada od samog starta uspostave jaku emotivnu vezu sa odraslima i kada odrastaju u uslovima koji su bezbedni i zdravi i pružaju im raznovrsne mogućnosti za učenje. 
To je slučaj kod većine dece u Srbiji uprkos tome što ne postoje sveobuhvatni programi za razvoj u ranom detinjstvu i što je stopa dojenja niska. Ali za neku decu – najsiromašniju i najviše marginalizovanu – rano detinjstvo je period kada se uspostavlja dugogodišnji šablon siromaštva i isključenosti, i to mnogo pre nego što dođe vreme za polazak u školu.  

Ako se tokom prvih godina života postave solidne osnove, kasnije učenje je efikasnije i veće su šanse da će se nastaviti čitavog života, naročito među siromašnom decom. Istraživanja su potvrdila da se ulaganje u predškolsko obrazovanje u stvari mnogo više isplati nego ulaganje u bilo koji drugi nivo obrazovanja. To važi za svu decu, ali čak i više za decu iz marginalizovnih porodica.

Situacija u Srbiji

Dobra vest je da je Srbija zabranila smeštaj dece mlađe od tri godine u institucije – što je priznanje trajne štete koju nanosi rani smeštaj u institucije. Međutim, u Srbiji se ne pružaju integrisane, sveobuhvatne usluge razvoja u ranom detinjstvu kojima bi se obezbedio ceo „paket“ koji je maloj deci potreban u smislu zdravstvenih usluga, učenja i opšteg dobrostanja. Značaj samog roditeljstva nije u potpunosti obrađen u okviru sistema zdravstvene zaštite i sistemu obrazovanja. Iz tog razloga, mnogi roditelji nisu svesni važnosti tih prvih godina života i ne znaju kako da podrže razvoj svoje male dece.

Stopa dojenja, na primer, je opala u poslednjih nekoliko godina, a već je početna cifra je već bila niska, jer je samo 14 procenata beba bilo isključivo dojeno do šestog meseca života. Takođe zabrinjava to što zdravstvene usluge nisu povezane sa većim brojem usluga neophodnih za pružanje podrške porodicama sa bebama rođenim sa smetnjama u razvoju. A nasilje nad decom – čak i najmlađom – ostaje veliki problem, zato što je uveden premali broj mera za identifikovanje žrtava i pomoć žrtvama, uprkos nedavno usvojenim zakonima i protokolima.

Rano obrazovanje dece uzrasta od tri do pet godina jedna je od najslabijih tačaka obrazovnog sistema, uprkos njegovoj važnosti za kasnije obrazovanje i razvoj. Postojeći predškolski sistem izostavlja mnogu decu, i to naročito onu iz marginalizovanih grupa. Tokom 2010. godine, samo je ukupno 44 procenta dece išlo u predškolske ustanove, ali ta cifra pada na 29 procenata kod dece iz seoskih oblasti, 22 procenta kod siromašne dece i 8 procenata kod romske dece. To znači da je premali broj male dece u potpunosti pripremljen za osnovnu školu.

Odojčad i mala deca iz romske zajednice suočavaju se sa posebnim problemima:

• Stopa smrtnosti odojčadi kod romske dece je više nego dvostruko veća od nacionalnog proseka.
• Kod romske dece postoji dvostruko veća verovatnoća da će imati nedovoljnu telesnu težinu po rođenju, a kod dece iz najsiromašnijih romskih porodica sa sela postoji petostruko veća verovatnoća da će biti pothranjena u odnosu na nacionalni prosek.

Šta je potrebno?

Deci u Srbiji su potrebne obimne intervencije u vezi sa Razvojem u ranom detinjstvu koje će obuhvatiti svu decu. Kvalitetna pretporođajna i posleporođajna nega, upis u matične knjige rođenih, podrška pri dojenju, podrška u vezi sa roditeljskim veštinama i predškolsko obrazovanje – sve to doprinosi da se svoj deci omogući najbolji početak života. Ali sve to je još važnije za decu na marginama društva, kao što su deca sa smetnjama u razvoju ili deca iz romskih zajednica.  Cilj mora biti puna inkluzija, a UNICEF sarađuje s partnerima širom Srbije kako bi se to postiglo, tj. kako bi se svakom detetu omogućio najbolji početak života.