Najbolji početak

Beograd – „Ništa u životu ne treba podrazumevati i prepuštati slučaju. Na minimalne promene treba reagovati. Postoje stručne službe koje imaju odgovore na sva naša pitanja, i treba pričati o svim problemima.“ Tako Zdenka Grozdanović, majka dvoje dece iz Leskovca, počinje priču o borbi koju vodi u vezi sa mlađim sinom Markom. 

On ima dve i po godine. Veseo je, ali miran, nenametljiv. Marko ne govori.

Kada je Marko prošle godine krenuo u vrtić, razlika između njega i ostale dece, postala je još vidljivija, priča Zdenka. 

„U tom periodu do 18 meseci dolazi do zastoja u govoru, u smislu da to što je već naučio i uradio više nije ni ponavljao. Mislili smo, možda je on drugačiji tip deteta, možda je prosto takvo dete, možda je.. Uvek nađete neko opravdanje.“

Savetovališe, nova nada

Markova vaspitačica i logoped u vrtiću su uputili Marka i njegovu mamu u Razvojno savetovalište u okviru leskovačkog Doma zdravlja. Idu svake nedelje, dva puta, po pola sata. Prvi rezultati bili su vidljivi posle mesec dana. 

Marko je izgovorio svoje prvo, smisleno, DA.

On nije jedini kome Razvojno savetovalište u Leskovcu pomaže. Godišnje 2000 dece i njihovih porodica dobije podršku.

Svake godine 200 nove dece uđe u program. 

Roditelji, najčešće u periodu od rođenja do treće godine života, primete probleme u govoru i motorici. Najvažnije je da odmah reaguju i potraže pomoć, jer je to od krucijalnog značaja za dalji razvoj deteta.

Razvojna savetovališta imaju važnu ulogu da pruže podršku roditeljima i detetu kad dete ima problem u razvoju. Vreme uloženo u saradnju sa roditeljima vraća se kroz napredak deteta.

„Pored toga što rade direktno sa decom, razvojna savetovališta su često i mesto suočavanja roditelja sa činjenicom da njihovo dete ima problem u razvoju. I to je, čini mi se, najteži korak. Mi smo tu da razgovaramo sa njima, da suzbijemo njihove strahove, a da razvijemo njihove snage kako bi oni postali terapeut svom detetu, i kako bi postali naš saradnik. Dakle, za roditelje smo tu da razvijemo nadu, da govorimo o perspektivama, o budućnosti, o mogućnostima, o snagama koje njihovo dete ima, ali i da planiramo odgovarajuće podršku kada postoji zastoj u razvoju„, kaže psiholog Snežana Stojanović Plavšić, koja u Savetovalištu radi više od 30 godina.

Pomoć UNICEF-a – nova energija 

Zahvaljujući programu saradnje UNICEF-a i Ministarstva zdravlja, unapređuje se kvalitet zdravstvene zaštite u 23 doma zdravlja u Srbiji.

Program podrazumeva obuke zaposlenih, uvođenje upitnika za procenu dečjeg razvoja, izgradnju kapaciteta razvojnih savetovališta kroz opremanje nameštaja, nabavku didaktičkog materijala za procenu i stimulaciju svih razvojnih oblasti. Svim ovim aktivnostima stvaraju se savetovališta po meri deteta i porodice.

„Savetovalište u Leskovcu postoji gotovo 40 godina, ali je sigurno 20-ak godina unazad stagniralo, nije bilo prepoznato kao jedan važan deo zdravstvenog sistema. Međutim, od UNICEF-a smo u protekle dve godine dobili podršku u oblasti inovacije znanja, povezivanju sa lokalnom zajednicom, i za jačanje našeg tima. Dobili smo podršku u sredstvima za rad, igračkama, edukativnom materijalu, i nekim novim instrumentima za procenu deteta“, objašnjava Snežana.

Zbog toga je rad sa decom u mnogome lakši, kreativniji, a rezultati vidljiviji. Za svako dete se pravi individualni plan rada u saradnji sa vrtićima, i po potrebi i sa Centrima za socijalni rad. 

U timu koji prati razvoj i napredak deteta su roditelji, psiholog, logoped i socijalni radnik. Često se u individualni program rada za det uključuje i lekar, vršnjačke grupe, i šire okruženje. 

Najbrže napreduju deca koja imaju problem sa govorom. Posle redovnih terapija ona se uključuju u školski sistem bez problema. Više rada potrebno je sa decom koja imaju ozbiljnije teškoće i smetnje, ali i oni upornim radom uspevaju da dostignu visok nivo razvoja, obrazuju se, socijalizuju i prilagode okruženju.

U poslednje vreme sve više se radi na prevenciji, stimulaciji i dijagnostici kod ranih razvojnih poremećaja, posebno na polju govora. 

Irena ima desetogodišnje iskustvo u radu sa decom koja imaju problem sa govorom. Sa Markom radi dva puta nedeljno. Prvi kontakt je najvažniji. 

„Tokom tretmana prvo pokušavamo da uspostavimo kontakt sa detetom preko različitih didaktičkih i igrovnih materijala. Najčešće su to različite slagalice, igračke, sličice. Tako se trudimo da uspostavimo i verbalnu i neverbalnu komunikaciju sa detetom.“

Dete često uz pomoć stručnjaka u Savetovalištu i porodice, brzo, već nakon godinu dana, prevaziđe zastoj u govoru. Njegov razvoj – koliko reči više govori, na koji način komunicira, kako se obraća, i šta od naloga može da izvrši, se prati iz meseca u mesec, zajedno sa roditeljima.

Nekoj deci je potrebno više vremena da se prilagode, opuste i prihvate pomoć, kaže Irena Stevanović Stamenković. Kako je svako dete različito tako su i terapija i njeno trajanje individualni.

I Markova mama Zdenka redovno učestvuje u njegovim terapijama i u igri. Nema dilemu da će on uskoro uspeti da kaže sve što želi, misli i oseća. 
„Ja sam definitivno sigurna da će on propričati, to je realno očekivanje za nekih godinu dana, možda i 6 meseci.“