Najlepši posao na svetu

Pirot - Ivanka Đorđević je iskusna patronažna sestra. Upravo izlazi iz kuće Jovanovića u Pirotu, u Srbiji.

Na vratima, u maminom naručju sa njom se oprašta dvoipogodišnja plavokosa Tea. Veselo maše rukicama i šalje joj poljupce.

Njih dve se znaju odavno. Tačnije, od Teinog sedmog dana na planeti.

Patronažne sestre su jedine koje dolaze u porodicu i pružaju usluge u prirodnom okruženju.

Brinu o tome da mama nauči da neguje bebu u prvim nedeljama života: da je kupa, prepovija i doji, ali i da shvati koliko je važno da bebi priča, mazi je i šta treba da očekuje u bebinom napredovanju, kao i kako da prepozna znakove bolesti.

Takodje, patronažne sestre prate i kako se mama snalazi u ulozi roditelja.

Kada je Tea imala tri meseca Ivanka je prilikom jedne redovne posete dok je roditeljima pričala o pravilnoj ishrani, o tome kako da se Tei napravi podsticajna i bezbedna sredina za razvoj, primetila nešto zabrinjavajuće dok bi mama uzimala bebu – prilikom odizanja od tla Teina glavica bi ostala zabačena.

Ivanki je to bio jasan znak da mišići vrata, ramena i ruku nisu dovoljno snažni. Proverila je uzrasnu ček – listu i potvrdila svoju bojazan.

Onda je, pokušavajući da to kaže što umirujuće, saopštila roditeljima da to nije dobar znak i da bi Tea morala hitno da poseti pedijatra.

Mama i tata su bili zatečeni i uplašeni. Sledeći lekarski pregled je bio planiran par meseci kasnije, ali su poslušali patronažnu sestru i posetili pedijatra koji je potvrdio Ivankinu sumnju.

Odredio je terapiju – vežbe koje bi trebalo da joj ojačaju slabe mišiće.

Mama Sanja je danas sigurna: ‘’Tea bi imala probleme i sa kičmom i sa hodanjem da to nije primećeno na vreme.’’

Na sreću, primećeno je na vreme.

Prepisane vežbe je sa Teom uglavnom radio tata Miloš. Nekoliko meseci kasnije, kašnjenje u motorici je nestalo. T

ea je potpuno sustigla očekivani razvoj i sada, sa dve ipo godine ima potpuno razvijenu motoriku. Trči po dvorištu za loptom, penje se i silazi niz stepenice, ali i vrlo osetljivim pokretima pravi kulu od drvenih kocki.

Teina mama Sanja je ponosna: ‘’U vrtiću je sasvim samostalna i samostalna je u kući. Potpuno koristi i rukice i nogice i leđa i skače. Nema nikakvih problema!’’

Nema sumnju ko je zaslužan za brzu reakciju i rano otkrivanje Teinog kašnjenja. Gleda u pravcu Ivanke koja se pakuje i već kreće u posetu drugoj porodici. Čeka je nova beba.

Dok se pozdravlja sa patronažnom sestrom mama Sanja kaže: ‘’njen posao je najteži i najodgovorniji jer pomaže da deca zdrava i prava započnu život.’’

‘’I najlepši na svetu. Ali, ima momenata kad je težak’’ odgovara Ivanka, a zatim nastavlja ‘’onda kada vidim da su deca zanemarena ili trpe nasilje.’’

Zahvaljujući UNICEF-u, od 2014. godine, patronažne sestre sada prolaze kroz programe obuke i stiču dodatna znanja, te pored nege, ishrane i brige o zdravlju deteta, prate i stimulišu razvoj deteta, rano otkrivaju razvojne i zdravstvene rizike i u saradnji sa zdravstvenim radnicima i drugim institucijama u zajednici rade na njihovom rešavanju.

Tokom prve tri godine života posećuju svu novorođenu decu i porodice osam puta, a ako ima potrebe i češće.