Svaki put kada pomognemo detetu, postoji nada

Sara Lukić je imala samo osam godina kada je njen grad zadesila nezapamćena poplava. Gotovo čitav Obrenovac u kojem je živela bio je pod vodom, a na nekim mestima ona je dostizala čak pet metara visine. Bio je to strašan šok kog se Sara seća veoma jasno.

„Moj grad je tada bio poplavljen. Sve je bilo uništeno. Tada su svi mislili da nada uopšte ne postoji. Ja sam pogledala i padala je kiša. I sve je bilo pod vodom. Tada nisam znala šta se dešava. Bila sam jako uplašena“, priseća se ona. 

Slike prvih sati poplave, kada je voda iznenada prekrila ceo grad, i dalje su veoma žive u njoj.

„Moja zgrada je bila poplavljena do drugog sprata. Voda je probila vrata od garaže koliko je bila jaka. Onda je helikopter sleteo i, po naredbi, prvo je trebalo da se prevezu žene i deca i stariji, a potom muškarci. Tada sam prvi put videla suze u tatinim očima. I mama je bila mnogo tužna jer nije mogla da se razdvoji od tate,“ nastavlja Sara.

Dok su roditelji gledali kako vodena stihija odnosi automobile i uništava kuće, Sarin pogled je bio uprt na mesta koja su činila njeno detinjstvo. 

„Igrališta na kojima sam se igrala su bila u potpunosti poplavljena. Igralište koje se nalazilo kod moje zgrade, i ono je bilo skroz uništeno kad sam se vratila. Ljuljaške su bile razbacane na sve strane, klackalica slomljena i bila sam tužna zbog toga.“

Više od toga, Saru je brinulo šta se događa sa njenim drugarima i drugaricama koji su živeli u nižim nivoima grada.

„Razmišljala sam takođe i o drugarima. Da li su oni evakuisani, da li su svi preživeli. Ispostavilo se da jesu i zbog toga sam bila mnogo srećna,“ osmehom zaokružuje ovo sećanje.

U poplavama u Srbiji 2014. godine nastradalo je 57 ljudi. Poplavljeno je 10.000 kuća, a 32.000 ljudi je evakuisano. Povratak života u grad nije bio nimalo lak. Posebno teško je bilo porodicama sa decom jer su ušteđevinu, ako je i bilo, trošile na nabavku osnovnih stvari za pokućstvo. Sara se seća kako je to izgledalo tada.

„Neke porodice nisu imale dovoljno novca. Bio im je veoma potreban za nameštaj, kao a i za obnovu knjiga i pribora za školsku godinu za decu. Međutim, UNICEF je došao i doneo je razni pribor za decu, na primer, ranac, sveske. Taj ranac nosim ponekad i dan danas“, zahvalno objašnjava Sara.

Posle poplava, voda se povuče. Ostanu problemi i ružna sećanja. Sara Lukić ima poruku za sve one koji se mogu naći u takvoj situaciji. Jednostavnu i inspirišuću. „Za svako dete, nada.“

Updated: 22 децембра 2016
  • Share