Svaki put kada zaustavite nasilje, postoji nada

Katarina Ristanović je obična trinaestogodišnjakinja sa neobičnom, gotovo filmskom pričom. Još u mlađim razredima trpela je maltretiranje od svojih vršnjakinja.

„Kada sam bila na rekreativnoj druge devojčice su zahtevale od mene da šetam po sobi u kojoj smo spavale dok one ne zaspu, sipale su mi vodu u odeću i zabranjivale mi da to prenesem učiteljici. Osećala sam se veoma uplašeno i nije mi bilo svejedno, jer jednostavno, nisam znala kako da se ponesem u tom trenutku. Radila sam sve ono što su zahtevale od mene i pokušavala sam to da prikrijem, da ne primete druga deca da one vrše neko nasilje na meni“, priseća se Katarina kao da priča priču i potanko objašnjava detalje bez ikakve nelagode.

Unutrašnji lomovi koje je imala su bili spolja nevidljivi. Ipak, za dete preteški.

„Osećala sam se veoma teško i uplašeno. Baš sam bila nekako rastrgnuta“, priseća se.

Nije mogla da se suprotstavi nasilnicima i zbog toga je promenila školu. U novoj sredini, posle nekog vremena, započelo je ruganje vršnjaka. Iz dana u dan ono je postajalo sve teže podnošljivo. Bojala se da će se ponoviti situacija iz prethodne škole.

„Pokušavala sam na razne načine da im se približim … pokušavala da nekako sa njima nađem zajednički jezik i da se to sve nekako reši. I mislila sam da to mogu sama, nikom od starijih nisam prenela. Međutim, to je onda malo poraslo na neki viši nivo, da je postalo učestalo i svakodnevno i onda sam prenela roditeljima i psihologu i pedagogu naše škole, koji su jako pomogli u tome,’’ objašnjava Katarina.

U školi su imali razumevanje za njene probleme, ali što je još važnije, izgrađen je sistem za odgovor na nasilje. Jedan od brojnih projekata UNICEF-a ticao se upravo iskorenjivanja nasilja iz škola. Srećom, njena škola je učestvovala u tom programu.

„Zahvaljujući UNICEF-u koji je pokrenuo projekat Škola bez nasilja, u kojem je i moja škola učestvovala, možemo da stanemo nekako na kraj nasilju. U školi imamo i tim u kojem su deca koja se bore protiv nasilja i ja sam takođe u tom timu“, pobedonosno zaključuje Katarina.

Od žrtve do zaštitnika, ukratko je filmska priča Katarine Ristanović. Kao dete koje je na svojoj koži iskusilo nasilje, pobedilo ga i postalo jače od njega, Katarina ima poruku. Jednostavnu, ali snažnu.

„Za svako dete, nada“.

Updated: 09 јануара 2017
  • Share