Zašto je onda UNICEF prisutan u Srbiji? U čemu je problem?

Problem je sve veći jaz između većine dece koja ostvaruju svoja prava i značajne manjine čija su i najosnovnija prava – da žive u porodici, da imaju adekvatan životni standard, kao i pravo na zdravlje, obrazovanje i zaštitu – pod znakom pitanja.

To su deca i adolescenti koji su najviše marginalizovani – kao što su oni koji su najsiromašniji, koji su sa smetnjama u razvoju i koji žive u romskim zajednicama. UNICEF radi na tome da obezbedi da oni ne budu više izostavljeni dok ostatak Srbije napreduje. Smatramo da postojan razvoj počinje s dobrostanjem dece i adolescenata koji su najviše marginalizovani i najugroženiji i to je nešto ka čemu u najvećoj meri usmeravamo naše napore.

Kao što se pokazalo tokom svetske ekonomske krize, ekonomski napredak nije uvek zagarantovan i ne možemo se osloniti samo na ekonomski rast pri obezbeđivanju ostvarivanja prava onih koji su nemaju koristi od njega. Ono što treba uraditi je da se napravi prelaz sa „generalizovanog“ pristupa od kojeg većina dece ima korist, ali koji ne uzima u obzir one koji su najviše marginalizovani.  Pružamo podršku državnim sistemima da ispune svoje obaveze prema najugroženijoj deci i adolescentima i reagujemo na konkretne slučajeve, pošto generalizovani pristup usmeren ka većini ne može da dopre do onih koji su na marginama društva. UNICEF radi na tome da obezbedi da ta deca i adolescenti budu prvi na listi prioriteta kada su u pitanju političke obaveze, strategije, resursi i fokus javnosti. To činimo tako što pokušavamo da povećamo odgovornost države da omogući ostvarivanje dečjih prava i obezbedi im kvalitetne usluge, radeći ne samo na jačanju sistema, već i na stimulisanju potražnje od strane marginalizovanih zajednica za ostvarivanjem prava i pružanjem usluga, a preko njihovih predstavnika, uključujući udruženja roditelja i druge organizacije u zajednici.