Bez straha od snega

U Sjenici, na jugozapadu Srbije, hladnoća brzo stiže. Temperatura noću već tokom jeseni pada na nula stepeni, a sneg ne čeka kalendarsku zimu, već se može očekivati svakog dana. Tada temperatura zna da padne na ispod -10 celzijusa.

U Sjenici se nalazi jedan od dvanaest centara za smeštaj izbeglica i migranata u Srbiji.

Oko 200 izbeglica i migranta je trenutno smešteno u sjeničkom centru koji je najživlji u vreme obroka. Među njima su i tri sestre Nurestani iz Avganistana, koje su napustile svoju domovinu u potrazi za sigurnim utočištem.

Dve devojčice, Nedel i Dunja, stare četiri i tri godine, upravo su završile doručak – jaja i hleb. Starija sestra Zora vodi ih do improvizovane sobe. To je u stvari mali prostor u kome se nalaze vojnički kreveti na sprat, a umesto vrata, od hodnika ih odvaja ljubičasto platno prebačeno preko žice, koje im pruža kakvu-takvu intimu.

Sve tri izuvaju gumene letnje klompe pre ulaska u „sobu“. U centrima su se pojavile vaši i moraju dodatno da obrate pažnju na to da ne unesu prljavštinu u prostor u kojem spavaju.

Sedaju bose i slažu garderobu koju imaju. Uglavnom sve letnje stvari; malo šta što im može poslužiti kad padne sneg i bude zaista hladno.

„Vreme je ovih dana počelo da bude hladno. Nemam jaknu ni čizme. Nemam ni toplu kapu na glavi. Želim da imam novu kapu, nove čizme, novi džemper“, objašnjava Nedel, gledajući u stariju sestru koja ipak pronalazi jedan stari džemper u torbi ispod kreveta.

Zora, najstarija sestra, dodaje ga najmlađoj – Dunji. Gleda kroz prozor prema planinama zabrinutim pogledom odrasle osobe, iako ima samo petnaest godina. „Ovde će biti jako hladno, a mi nemamo adekvatnu odeću da se zagrejemo. Ovo što imamo su nam ostavili oni koji su otišli i to sve neke svoje stare stvari. Nemamo tople odeće. Imamo stare čizme koje nisu dovoljno tople“, kaže Zora i nastavlja da traži po torbi.

U „sobu“ ulazi stariji brat koji im rukama pokazuje da brzo krenu napolje jer se na ulazu u centar nešto deli.

Dok prilaze koloni koja je formirana, tri sestre već mogu da vide kako deca izlaze sa novim čizmama i kompletima zimske garderobe. U neverici su. Malopre su tražile kako da nađu način da ove večeri ne hodaju po centru sa prašnjavim ćebadima prebačenim preko leđa, ali koja ipak kako-tako greju.

Tople postavljene plave čizme i raznobojne jakne i zimske pantalone dobro će im doći već uveče, a kroz neku sedmicu u toj garderobi će bez bojazni od hladnoće moći i na sneg.

Zahvaljujući donacijama Odeljenja Evropske unije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), kao i Vlade Japana, UNICEF je obezbedio odgovarajuću zimsku obuću i odeću za decu koja se nalaze u Centrima za prihvat izbeglica i migranata u Srbiji.

Tako će i tri sestre Nurestani umesto da sa strahom od mraza gledaju kroz prozor, moći da sa dečijim žarom priželjkuju prve pahulje. A, to je toplina koju nijedna peć ne može da dostigne.

Severine Leonardi, zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji

Ažurirano: 22. 11. 2016.
  • Share