Pomoć izbeglicama i migrantima da prebrode balkansku zimu

Dok temperature padaju i porodice nastavljaju da pristižu u Evropu u potrazi za bezbednim i boljim životom, UNICEF i partneri rade na tome da obezbede podršku za najmlađe putnike.

Putnici se iskrcavaju iz kolone iznajmljenih autobusa na železničkoj stanici u Šidu, na srpskoj strani granice sa Hrvatskom. Dok čekaju u redu da policija proveri njihove dokumente, jasno se vidi kako se neki od najmlađih izbeglica i migranata bore sa hladnoćom, na temperaturama svega nekoliko stepeni iznad nule. Jedan dečak, nešto malo stariji od bebe, sedi na zemlji sa samo jednom pohabanom cipelom na nozi. Druga noga je bosa.

Iz vrelog sunca u Siriji pravo u hladni talas u Srbiji – vreme je jedna od opasnosti koju izbeglice i migranti teško mogu da ublaže. Na svom putu kroz zemlje Zapadnog Balkana, mnogi shvate da njihova obuća i odeća nisu prilagođeni promenljivim vremenskim uslovima, ili se jednostavno raspadnu nakon napornog putovanja.

Razlog za uzbunu

To je jedna od situacija koje odmah alarmiraju radnike u privremenim prihvatnim centrima za izbeglice i migrante.

„Veoma sam zabrinuta – ovde može da bude jako hladno, a mnoga deca nisu adekvatno obučena,” kaže Weihui Wang, stručnjak za dečju zaštitu u međunarodnoj organizaciji World Vision, koja sarađuje sa UNICEF-om kako bi se obezbedili prostorije i oprema za izbeglice i migrante.

„Danas sam već imala troje dece bez odgovarajućih cipela i čarapa. Kada se pokvase, deca se ozbiljno razbole, a nemaju ni odgovarajuću ishranu.”

„To je jako dug i veoma naporan put tako da završe sa respiratornim infekcijama i groznicom. Ponekad veoma male bebe ne prežive putovanje. Nedavno smo imali slučaj bebe stare osam dana koja je preminula.”

Smanjenje rizika

UNICEF i partneri rade na smanjenju rizika za najmlađe putnike i njihove porodice. Odeljenje Evropske unije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO) je dalo bespovratna sredstva u iznosu od dva miliona evra kako bi pomoglo deci da izdrže put kroz Srbiju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Troje od desetoro od oko 400.000 ljudi, koliko ih je u protekla četiri meseca prešlo preko „balkanske rute” u potrazi za utočištem u Evropi, jesu deca.

Novac će otići na osnovne zimske potrepštine, kao što su odeća, obuća, ćebad i hrana prilagođena dečijem uzrastu. Ova sredstva će takođe pomoći UNICEF-u i partnerima da pripreme prostor prilagođen deci u zimskim uslovima, gde deca mogu da se opuste i igraju u toplom i suvomokruženju, kao i prostor za majke i bebe u kojem će majke moći da doje svoju decu u privatnosti.

Zimske čarape

Na železničkoj stanici u Šidu, učinak je očigledan. Humanitarni radnici užurbano vode bosonogu decu u privremeni objekat postavljen na parkingu i opremaju ih zimskim čarapama i obućom. Tu su i futrovane jakne za ostalu decu da ih štite od hladnoće, na veliko olakšanje roditelja.

„Putovanje je bilo veoma teško – mom detetu je bilo jako hladno i razbolelo se zbog hladnoće,” priča Džafar Habibi, krojač koji putuje sa svojom suprugom Zaharom i trogodišnjom kćerkom Aziz Zaharom iz Čarikara, mesta nedaleko od avganistanske prestonice Kabula.

Toplota i radost

Ipak, najmlađi član porodice je sada našao malo toplote i radosti u naizgled beznadežnom okruženju napuštenog motela. Vlada Republike Srbije je preobratila ovo odmaralište na autoputu u Adaševcima, nedaleko od granice sa Hrvatskom, u privremeni prihvatni centar za izbeglice i migrante, dok je UNICEF dobio dozvolu da u okviru objekta napravi dečiji kutak. Aziz se raduje dok njiše kesom u kojoj su šarene plastične kocke i počinje da se igra sa drugom decom.

„Mnogo nam znači da imamo ovakva mesta gde deca mogu da se igraju, zabave i da budu bezbedna,” kaže Džafar.

Za Ibrahima, izbeglicu iz sirijskog grada Rake, prostor za decu je prilika da njegova desetogodišnja ćerka Ghalija ponovo radi ono što najviše voli.

„Njen san je bio da postane slikarka”, kaže Ibrahim dok posmatra Ghaliju zaokupljenu kolekcijom pribora za crtanje. „Voleo bih da postoji mnogo ovakvih mesta. Ona je bila odličan đak u školi, ali sada nema više škole.”

Psihološki uticaj

Isprva su dečiji kutci i prostori majke i bebe bili smešteni u montažnim objektima sa grejanjem, ali budući da je unutrašnjost motela u pristojnom stanju, neke od soba su preuređene čime je obezbeđeno trajnije rešenje.

U privremenom centru izbeglice i migranti mogu da dobiju toplu odeću i da imaju mesto za odmor, a tu su i stručnjaci za mentalno i fizičko zdravlje koji mogu da pomognu porodicama da se izbore sa stresnim putovanjem. Weihui Wang iz organizacije World Vision kaže da je ta vrsta pomoći preko potrebna.

„U dečijem kutku sam upoznala desetogodišnjeg dečaka koji je na sebi i dalje imao pojas za spasavanje koji je nosio u Grčkoj. Njegova majka mi je rekla da ga od tada nije skinuo. Takav je psihološki uticaj koji putovanje može ostaviti na dete. Prisustvo psihologa je veoma korisno jer oni mogu deci pomoći da se izbore sa stresom od putovanja; još uvek su daleko od toga da taj stres prevaziđu u potpunosti.”

Obezbeđivanjem zimske odeće i toplog prostora u kojem porodice mogu da predahnu i ponovo budu zajedno, u najmanju ruku, povećava šanse da izbeglice i migranti stignu do svojih krajnjih odredišta u solidnom fizičkom i mentalnom zdravstvenom stanju.

Guy De Launey za UNICEF

Ažurirano: 09. 12. 2015.
  • Share