Sloboda, sigurnost i poverenje u Ženskom centru

Surija tri puta nedeljno ide sa majkom na časove šivenja. ©UNICEF Srbija/2018/Vaš

Borča, 2. mart 2018 – Surija samouvereno uvlači konac u šivaću mašinu. Kao da to radi godinama, a ne tek nekoliko meseci, koliko dolazi u ADRA Ženski centar u Borči. Pod budnim okom majke Suheile, šezdesetdvogodišnje učiteljice, šije sebi novu bluzu.
Nije mogla ni da sanja da će na kraju dvogodišnjeg putovanja, od Avganistana do Srbije, naći sigurno mesto gde će bar na kratko zaboraviti na rat, na trenutke kada je bila uplašna, gladna, žedna i mokra.

„Nada da će tamo negde biti bolje me je održala u životu. Ovde, u Ženskom centru, sam bezbedna, slobodna i mirna. Idem i na vežbe i učim engleski jezik. Upoznala sam i nekoliko prijateljica. Najviše se družim sa Šeri koja me uči da šijem. Ona govori moj jezik pa mi je lakše da sa njom podelim sve što me muči“, objašnjava Surija.

Za Ženski centar Surija i njena majka čule su od žena i devojčica iz Centra za azil u Krnjači, gde trenutno borave, i koje su upravo u Ženskom centru našle svoje sigurno mesto od nasilja u porodici, podršku i rešenje za svoje probleme, priča majka Suheila.

ADRA Ženski centar u Borči radi od novembra 2017. godine, a sada ga podržava UNICEF da nastavi sa razvojem programa za osnaživanje žena i devojčica.

Surija je u ADRA Ženskom centru pronašla svoj siguran prostor. ©UNICEF Srbija/2018/Vaš

Surija sa roditeljima i mlađom sestrom živi već 14 meseci u Centru za azil. Nažalost, tamo nema privatnost, svoj siguran prostor i prijatelje. Želi što pre u Nemačku jer je tamo čekaju sestra i tri brata. Do tada će, kaže, kao i do sada, dolaziti kad god može u Ženski centar, do kojeg joj je obezbeđen prevoz. Izlazak iz centra u Krnjači i obaveze u Ženskom centru daju joj osećaj da živi koliko toliko normalan život.

„Često imam glavobolje i bol u želucu. Znam da je to zbog stresa koji smo preživeli. U [Ženskom] centru sam osetila slobodu da potražim pomoć psihologa i lekara. Sada sam raspoložena i osećam se bolje. I ja učim šivenje i dobro mi ide. Želim da zarađujem od toga kada odem iz Srbije“, priča Suheila, sa osmehom na licu.

Kroz Ženski centar je, za poslednjih nekoliko meseci, prošlo više oko 200 žena i devojčica iz Avganistana, Iraka, i Irana, kaže Mia Kisić, koordinatorka projekta „Ženski centar“. Sa njima svakodnevno rade samo žene – prevoditeljke, psihološkinje, socijalne radnice, i volonterke, od kojih, između ostalog, mogu da saznaju sve o svojim pravima, reproduktivnom zdravlju, a mogu zatražiti i psihološku podršku.

„Kako često nemaju formalno obrazovanje, ili su ga prekinule zbog rata i izbeglištva, ovde uče matematiku i engleski, da čitaju i pišu na svom jeziku, ali i da raspolažu novcem. Idu na kurseve šivenja, i pravljenja sapuna i nakita. Tako ih ekonomski osnažujemo, učimo ih razne zanate za koje dobijaju diplome priznate i u Evropi“, objašnjava nam Mia.

Ženski centar je takođe mesto gde se žene obrazuju i uče razne zanate. To im omogućava da jednog dana postanu ekonomski nezavisne i imaju znanja i veštine da reaguju na eventualno nasilje u porodici.

Mia Kisić, koordinatorka projekta Ženski centar često pomaže Suriji i njenoj majci da reše zdravstvene probleme. ©UNICEF Srbija/2018/Vaš

Izbeglice i migrantkinje često sa sobom donose i strašne priče o nasilju u zemlji porekla, na putu, ali, nažalost, i u Srbiji. Dok pažnju javnosti najčešće okupiraju priče o seksualnom nasilju, UNICEF, zajedno sa partnerima, je posvećen sprečavanju i manje poznatih oblika rodno zasnovanog nasilja kao što su intimno nasilje među partnerima, dečiji brakovi i sakaćenje ženskih genitalija.

UNICEF u Srbiji, uz velikodušnu podršku Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije SAD-a, podstiče sprečavanje rodno zasnovanog nasilja unutar izbegličkih i migrantskih zajednica. To uključuje i tehničku podršku nevladinim organizacijama na terenu kako bi bili bolje obučeni i opremljeni za brigu o ženama i devojčicama, ali i kako bi pomogli sigurnim mestima i ženskim centrima da izloženost žena nasilju svedu na minimum. Takođe, UNICEF radi na osnaživanju zdravstvenih ustanova i centara za socijalni rad, kako bi oni pružili pravovremenu i kvalitetnu zaštitu ženama i devojčicama koje takvo nasilje trpe.

Zato je najvažniji zadatak svih u Ženskom centru, i sličnim centrima, da osnaže žene i devojčice koje su u riziku od rodno zasnovanog nasilja, a da ženama koje već trpe nasilje pruže podršku da o njemu progovore i zatraže pomoć.

„Treba im vremena da steknu poverenje u ovo što radimo. Tek tada, devojčice nam se poveravaju o nasilnom ocu, žene nas pitaju da li je i šamar nasilje, šta podrazumeva azilna procedura i kako da nastave put bez nasilnika. Naš zadatak je da im kroz pravna i psihološka savetovanja damo do znanja šta su njihova prava i da nisu same. Možemo da im pomognemo da spreče dalje nasilje, kontaktiramo Centre za socijalni rad i organizacije koje su specifikovane za rodno zasnovano nasilje“, objašnjava Mia.

Ivana Miljković

Ažurirano: 02. 03. 2018.
  • Share