559 miliona dece trenutno je izloženo visokoj učestalosti toplotnih talasa, a taj broj će obuhvatiti svih 2,02 milijarde dece širom sveta do 2050. godine

LONDON/NJUJORK, 25. oktobar 2022. godine – 559 miliona dece je trenutno izloženo visokoj učestalosti toplotnih talasa*, prema novom UNICEF-ovom istraživanju. Pored toga, 624 miliona dece je izloženo jednoj od preostale tri opasnosti od visoke toplote – visokom trajanju toplotnih talasa, visokom intenzitetu toplotnih talasa ili ekstremno visokim temperaturama.

U godini u kojoj su toplotni talasi i na južnoj i na severnoj hemisferi oborili rekorde, izveštaj pod nazivom „Najhladnija godina do kraja njihovih života: Zaštita dece od sve većih uticaja toplotnih talasa“ naglašava i dosadašnji veliki uticaj toplotnih talasa na decu i otkriva da će, čak i pri nižim nivoima globalnog zagrevanja, redovniji toplotni talasi biti neizbežni za decu u celom svetu za samo tri decenije.

Izveštaj procenjuje da se očekuje da će do 2050. godine svih 2,02 milijarde dece u svetu biti izloženo visokoj učestalosti toplotnih talasa, bez obzira na to da li će svet ostvariti „scenario niske emisije gasova staklene bašte“ sa procenjenim zagrevanjem od 1,7 stepeni do 2050. godine ili „scenario veoma visoke emisije gasova staklene bašte“ sa procenjenim zagrevanjem od 2,4 stepena do 2050. godine.

Ovaj izveštaj je izrađen u okviru Partnerstva za podatke o deci, objavljen je u partnerstvu sa UNICEF-ovom ambasadorkom dobre volje Vanesom Nakate i afričkim pokretom „Rise Up“, a njegovi nalazi podvlače hitnu potrebu da se prilagode usluge na koje se deca oslanjaju u susret neizbežnim uticajima globalnog zagrevanja. Takođe, navodi argumente za kontinuirane mere ublažavanja uticaja, kako bi se sprečili najgori uticaji toplotnih događaja, uključujući duže i toplije toplotne talase i više ekstremne temperature.

„Živa raste, a sa njom i uticaji na decu“, izjavila je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Već sada svako treće dete na svetu živi u zemljama suočenim sa ekstremno visokim temperaturama, gotovo svako četvrto dete je izloženo visokoj učestalosti toplotnih talasa, a situacija će se tek pogoršati. Tokom narednih trideset godina, više dece će biti pogođeno dužim, toplijim i učestalijim toplotnim talasima, koji će biti pretnja po njihovo zdravlje i blagostanje. Razornost tih promena zavisi od mera koje preduzmemo sada. Vlade u najmanju ruku moraju hitno ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa i udvostručiti finansijska sredstva za prilagođavanje promenama do 2025. godine. To je jedini način da spasimo živote i budućnost dece – kao i budućnost planete.“

Toplotni talasi su naročito štetni za decu, jer su ona manje sposobna da regulišu svoju telesnu temperaturu u odnosu na odrasle. Što su više deca izložena toplotnim talasima, veća je šansa da se pojave zdravstveni problemi, uključujući hronična respiratorna oboljenja, astmu i kardiovaskularne bolesti. Bebe i deca mlađeg uzrasta su u najvećem riziku od smrtnosti izazvane toplotom. Toplotni talasi utiču i na okruženje dece, njihovu bezbednost, ishranu, pristup vodi, kao i njihovo obrazovanje i buduća sredstva za egzistenciju.

Izveštaj je utvrdio da visoko trajanje toplotnih talasa trenutno utiče na 538 miliona, odnosno 23 procenata dece na globalnom nivou. Ta brojka će porasti na 1,6 milijardi dece 2050. godine pri zagrevanju od 1,7 stepeni, odnosno na 1,9 milijardi dece pri zagrevanju od 2,4 stepena, čime se naglašava važnost hitnih i odsečnih mera za smanjene emisija i prilagođavanje promenama kako bi se obuzdalo globalno zagrevanje i sačuvali životi.

Još milioni dece će pored toga biti izloženi toplotnim talasima visokog intenziteta i ekstremno visokim temperaturama u zavisnosti od ostvarenog stepena globalnog zagrevanja. Deca u severnijim regijama, naročito u Evropi, biće suočena sa najdramatičnijim porastima intenziteta toplotnih talasa, a do 2050. godine, gotovo polovina sve dece u Africi i Aziji biće suočena sa produženim izlaganjem ekstremno visokim temperaturama.

Trenutno 23 zemlje spadaju u kategoriju najviše izloženosti dece ekstremno visokim temperaturama. Taj broj će porasti na 33 zemlje do 2050. godine u scenariju sa niskim emisijama, odnosno 36 zemalja u scenariju sa veoma visokim emisijama. Burkina Faso, Čad, Mali, Niger, Sudan, Irak, Saudijska Arabija, Indija i Pakistan su među zemljama koje će verovatno ostati u najvišoj kategoriji u oba scenarija.

„Klimatski potresi iz 2022. godine bili su glasan poziv za buđenje kada je reč o rastućoj opasnosti koja juri ka nama“, rekla je Vanesa Nekate, klimatska aktivistkinja i UNICEF-ova ambasadorka dobre volje. „Toplotni talasi su jasan primer. Koliko god da je ova godina bila topla u gotovo svakom kutku sveta, ona će verovatno biti najhladnija godina do kraja naših života. Kazaljka na termometru naše planete se pomera, a naši lideri još uvek nisu počeli da se znoje. Jedina opcija je da nastavimo da potpiremo vatru – pod njihovim nogama – kako bi nas vratili na pravi put. Svetski lideri moraju to uraditi na 27. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) za decu u celom svetu, ali naročito za najugroženiju decu na najpogođenijim mestima. Ukoliko ne preduzmu mere, i to uskoro, ovaj izveštaj jasno pokazuje da će toplotni talasi postati još žustriji nego što im je već suđeno da budu.“

UNICEF poziva vlade da:

• ZAŠTITE decu od klimatskog razaranja kroz prilagođavanje socijalnih usluga. Svaka zemlja mora prilagoditi ključne socijalne usluge – vodosnabdevanje i sanitarno-higijenske uslove, zdravstvo, obrazovanje, ishranu, socijalnu zaštitu i dečiju zaštitu – kako bi zaštitila decu i mlade. Na primer, prehrambeni sistemi moraju biti ojačani kako bi izdržali opasnosti i osigurali kontinuirani pristup zdravoj ishrani. Moraju se povećati ulaganja u ranu prevenciju, otkrivanje i lečenje teške neuhranjenosti kod dece, majki i ugrožene populacije. Na konferenciji COP27, deci i njihovim pravima mora se dati prioritet u odlukama o prilagođavanju.
• PRIPREME decu za život u svetu sa izmenjenom klimom. Svaka zemlja mora obezbediti deci i mladima obrazovanje o klimatskim promenama, smanjenju rizika od katastrofa, obuku o zelenim veštinama i mogućnosti za smisleno učešće i uticaj u kreiranju klimatskih politika. Nakon COP27, zemlje moraju ojačati fokus na klimatskom obrazovanju i osnaživanju dece kroz akcioni plan za klimatsko osnaživanje, usvojiti ga i ispuniti prethodno preuzete obaveze za izgradnju kapaciteta mladih.
• DAJU PRIORITET deci i mladima kada je reč o finansijama i resursima za ublažavanje uticaja klimatskih promena. Razvijene zemlje moraju ispuniti svoj dogovor sa Konferencije COP26 da udvostruče sredstva za prilagođavanje na klimatske promene na najmanje 40 milijardi američkih dolara godišnje do 2025. godine, kao korak ka izdvajanju najmanje 300 milijardi američkih dolara godišnje do 2030. godine. Sredstva za prilagođavanje moraju činiti barem polovinu svih finansijskih sredstava koja se odnose na klimatske promene. COP27 mora pokazati kakav je napredak ostvaren po pitanju gubitaka i šteta i staviti otpornost dece i njihovih zajednica u središte aktivnosti i podrške. 
• SPREČE klimatsku katastrofu tako što će drastično smanjiti emisije gasova staklene bašte i održati rast zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Projekcije su da će emisije porasti za 14% u ovoj deceniji, što nas stavlja na put ka katastrofalnom globalnom zagrevanju. Sve vlade moraju revidirati svoje nacionalne klimatske planove i politike kako bi povećale ambicije i aktivnosti. Moraju smanjiti emisije za najmanje 45% do 2030. godine kako zagrevanje ne bi premašilo 1,5 stepena Celzijusa.