Govorimo istim jezikom protiv nasilja
Iako je disciplinovanje fizičkim nasiljem u Srbiji smanjeno u periodu od 2005. do 2019. godine, čak 45 odsto dece, uzrasta od jedne do 14 godina, doživljava nasilno vaspitavanje
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Šabac, Vrdnik, mart 2023 - „Nažalost mi smo često svedoci da su deca žrtve porodičnog nasilja, da li direktno kao žrtve fizičkog nasilja, ili indirektno kao svedoci nasilja u porodici. Ono još nije iskorenjeno bez obzira na to što imamo Zakon o sprečavanju nasilja i što se takve prijave procesuiraju. Zato su programi, kao što je program UNICEF-a za nenasilno vaspitanje dece, koji na nov način sistematizuju znanja stručnjaka i bude svest roditelja da je fizičko kažnjavanje štetno za decu, zaista dobri i daju rezultate“, kaže Vesna Dimitrijević koja u šabačkom Centru za socijalni rad radi pune 23 godine.
Za sebe kaže da je pacifistkinja i da veruje samo u pozitivne metode vaspitanja. Tradicionalnu floskulu tumači malo drugačije – da je batina bila dobra ne bi izašla (otišla) iz raja.
Njena iskustva u Službi za zaštitu dece i mladih potvrđena su i istraživanjima. Iako je disciplinovanje fizičkim nasiljem u Srbiji smanjeno u periodu od 2005. do 2019. godine, čak 45 odsto dece, uzrasta od jedne do 14 godina, doživljava nasilno vaspitavanje (MICS 2019).
„Najteži oblici jesu udaranje rukom ili nekim predmetom. Ali čak i blago ćuškanje po glavi, licu i telu je ponižavajuće za dete. Posledice su uvek loše i ostavljaju traume. Kod deteta to stvara osećaj nesigurnosti, odbačenosti, da ga niko ne voli, da nije potrebno. Kasnije ta deca imaju problem sa govorom i razvojem“, objašnjava Vesna.
Kako bi se to promenilo UNICEF je pokrenuo program za promociju nenasilnog vaspitanja dece koji, pored edukacije stručnjaka iz oblasti socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, podrazumeva i podizanje svesti javnosti o štetnosti fizičkog kažnjavanja. Ideja je da se sistemi povezuju i da svi stručnjaci koji se bave porodicom i decom imaju jedinstvena znanja i veštine za savetodavni rad sa roditeljima. U tu svrhu 2022. godine pokrenuta je i kampanja pod sloganom „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“ čiji je cilj da informiše javnost i ukaže na važnost alternativnih i pozitivnih praksi roditeljstva.
U okviru programa razvijen je i 5P preventivni model koji treba da informiše stručnjake o glavnim stubovima pozitivnog roditeljstva. Vesna i njene kolege iz Centra za socijalni rad su prošli obuke za primenu tog modela, kako bi podržali roditelje u nenasilnom vaspitavanju. Rezultati su, tvrdi, vidljivi jer roditelji kroz razgovor sa stručnjakom preispituju svoje ponašanje i nalaze rešenje.
Pojašnjava nam kako zapravo u praksi izgleda primena modela 5P - pruži, preispitaj, prestani, primeni i potraži.
„Naša obaveza je prvo da pružimo informaciju roditeljima da je fizičko kažnjavanje štetno. To znači pruži i znanje i razumevanje. Onda moramo svi zajedno, i roditelji i stručnjaci, da preispitamo svoje stavove i uverenja o takvom načinu vaspitanja. Zatim kažemo prestani, ne primenjuj tu praksu jer je ona štetna. Primeni nova znanja i praksu koju si naučio, i peta je potraži podršku. To znači da roditelji, ali i mi stručnjaci moramo da potražimo pomoć ako nam je potrebna“, objašnjava nam Vesna.
Stotinak kilometara dalje, u Novom Sadu, isti model u radu sa roditeljima primenjuje i Olgica Stojić, stručna saradnica predškolske ustanove „Dreamland" i psihološkinja u NVO Centru „Harmonija“ u tom gradu.
„Da bi poruka stigla do svih roditelja važno je u javnosti promovisati kampanje kao što je „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli, zatim „izbroj do 5“ i metafora 5P modela. Kao 5 prstiju na ruci tako nam je potrebno i 5 koraka da postanemo responzivni roditelji“, objašnjava Olgica.
Dok je bila mentorka u procesu implementacije 5P modela, imala je priliku da čuje brojne primere da roditelji fizički kažnjavaju decu.
„Najčešće prvi put udare dete kada ono ima 2 i 3 godine. Znamo da je to izazovan period u roditeljstvu jer je tada važno postaviti granice. Najčešće roditelji to ne umeju i iz nemoći pribegavaju fizičkom kažnjavanju“, objašnjava Olgica.
Primenjujući upravo model 5P u svom radu Olgica kaže da vidi brojne pozitivne pomake u razmišljanju roditelja koji zapravo vrlo malo znaju o štetnosti fizičkog kažnjavanja.
„Imala sam situaciju kada je majka devojčice predškolskog uzrasta, zbog nemoći da vaspita svoje dete, potražila savet. Ona se osvrtala na roditeljske prakse koje je imala u detinjstvu. Govorila mi je ,moja majka je bila takva, stroga, i jako nas je kažnjavala’. U radu sa njom primenila sam 5P model i videla da on doslovno omogućava roditeljima da preispitaju i promene svoja uverenja, da se distanciraju od roditeljskih praksi, i onda se taj lanac fizičkog kažnjavanja prekida“, priča nam Olgica.
Kao i za Vesnu, i za Olgicu ne postoji blaga fizička kazna. To je, kaže, mit. I to svakodnevno ponavlja roditeljima, kolegama i stručnjacima u drugim oblastima.
„Ono što je za mene ćuška, malo po guzi, to je mnogo za dete, posebno kada se fizičko kažnjavanje dešava u ranom uzrastu. To je period najvećih mogućnosti, najintenzivnijeg razvoja mozga, ali i najveće osetljivosti. Posledice mogu biti negativne i dugoročne i kasnije se ne mogu kompenzovati. Kad odrastu takve osobe imaju psihosocijalne i zdravstvene probleme kao što su nesanica, bes, disfunkcionalnost, panika, nesigurnost, alkoholizam, napuštanje škole, nemogućnost da održe emotivne veze, prekidi trudnoća, i sami postaju nasilni roditelji“, kaže Olgica.
Komunikacija o disciplinovanju deteta je, smatra, odgovornost svakog stručnjaka, a ne privatna odluka. Zato je, kaže, važno stalno promovisati uspešne modele vaspitanja u javnosti, informisati, motivisati, savetovati i podržati roditelje.
„Važno je i da javne ličnosti, stručnjaci i roditelji stalno promovišu nenasilne strategije vaspitanja i da se nikada struka ne umori kada je reč o zaštiti dece i njihovom srećnom i zdravom detinjstvu. Takvi preventivni programi su podrška roditeljima, da ne ostanu sami, da se ne osećaju nemoćno, već da otvoreno razgovaraju o roditeljstvu kao jednoj ulozi za koju nikada neće biti dovoljno edukovani, za koju ne postoji škola“, zaključuje Olgica.
Program podrške stručnjacima za nenasilno vaspitanje razvijen je u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”, koji sprovode UNDP, UNICEF, UN Women i UNFPA u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske.
