Pedagoški asistenti – učitelji, savetnici, prijatelji
Posao pedagoškog asistenta jeste da bude u službi deteta, odnosno učenika, i okružen svojim saradnicima da pruža podršku deci u njihovom razvojnom putu
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Subotica, Surdulica, april 2023 - „Posao pedagoškog asistenta jeste da bude u službi deteta, odnosno učenika, i okružen svojim saradnicima da pruža podršku deci u njihovom razvojnom putu. Ja mislim da smo mi ključna karika koja povezuje decu, roditelje i instituciju i da je pedagoški asistent nezamenljiv. On je ključna osoba za podršku deci marginalizovane grupacije“ tako razgovor počinje Nada Dimović pedagoška asistentkinja u subotičkoj osnovnoj školi „Matko Vuković“.
Seća se da je na početku pandemije COVID-19 imala pune ruke posla jer je svakodnevno deci morala da nosi štampane materijale za učenje. „Tokom pandemije jedna trećina naših učenika nije imala računar, nije mogla da prati nastavu niti da bude u svakodnevnoj komunikaciji sa mnom i nastavnicima. Zahvaljujući projektu i UNICEF-u mi smo te muke prekratili. Svako dete koje je imalo potrebe dobilo je tablet sa internet karticom i na taj način smo mogli svakodnevno da stupimo u kontakt sa njima i komunikacija je bila brža i kvalitetnija“ kaže Nada.
Kako bi svi učenici imali pristup računarima i podršku u učenju, u 30 škola se već dve godine sprovodi projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu”. Realizuju ga Ministarstvo prosvete i Unicef uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije.
Projektne škole su dobile tablete i laptop računare, a uz podršku Yettela obezbeđen je i internet uz svaki tablet i računar. Škole su formirale Bibloteke digitalnih tehnologija u kojima đaci mogu da iznajme opremu za učenje u školi i kod kuće. Nadina škola je dobila 66 računara. U svim ovim školama formirani su Klubovi za učenje kao inovativan oblik podrške za učenje.
Trinaestogodišnji Rahman u Klub za učenje dolazi redovno, dva puta nedeljno. Dobar je đak i dvoumi se između dva krajnje različita zanimanja – stomatolog ili automehaničar. Šta god da odluči iz osnovne škole će izaći sa velikim znanjem.
„Nada mi je pomogla u vezi matematike i geografije pošto imao sam malo lošije ocene. Ona je izdvojila jako puno vremena da me nauči tome. Tableti mi znače jer nekad u udžbeniku nema neke informacije pa se može pronaći preko interneta, pa se može dobiti dobra ocena“ objašnjava Rahman.
I petnaestogodišnja Benita redovno dolazi u Klub za učenje, najviše zbog prirodnih nauka.
„Pošto kod kuće nemam računar u školi uzmem tablet ili računar. Kad nam nije nešto bilo jasno došli smo kod Nade i istražili smo zajedno na internetu informacije o Egiptu i tako smo više učili i zapamtili“ kaže ona.
U izdvojenoj zgradi, gde nastavu pohađaju đaci od prvog do četvrtog razreda, u Smart učionici je kao u košnici. Prvaci uče brojeve, crtaju i pišu. Oni još ne koriste tablete ali ih Nada preko laptopa i pametne table uči sabiranje i oduzimanje.
„Koristimo kvizove, radimo različita istraživanja iz „Sveta oko nas“ ili „Prirode i društva“, pretražujemo podatke. Ponekad organizujemo i zajedničku versku nastavu i građansko vaspitanje, gde putem radionica deca uče o različitosti i druže se“ kaže Nada.
„Zabavno je i lepo je, učimo nove stvari, reči, lepo ponašanje. Ima puno stvari tako, puno, jako puno, pa ne mogu sve odjednom da kažem“ priča nam stidljiva sedmogodišnja Helena. Njen vršnjak Hasan dobacuje „Nada mi je pomagala da sabiram i da čitam“.
Nada nam potvrđuje da se projektom, kroz obuke i dodelu laptop računara, unapređuje i rad 250 pedagoških asistenata.
„Jačamo digitalne kompetencije i na osnovu obuka koje smo dobili u okviru projekta kao pedagoški asistenti mi imamo mogućnosti da na adekvatan način približimo korišćenje informaciono komunikacione tehnologije deci, da to bude kvalitetna nastava, savremenija i bogatija sadržajem“ objašnjava.
Nada je đacima i nastavnica i savetnica i drugarica. Ona i njene kolege su , kaže, važna podrška u procesu obrazovanja najranjivih kategorija učenika.
„Stekli smo poverenje kod roditelja i kod dece, i samim tim slobodni su da me pitaju za sva pitanja koja ih muče i vezano za školu i za svakodnevni život“ kaže Nada.
Na drugom kraju Srbije, 500 kilometara dalje, u osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” u Surdulici, u Klubu za učenje zatičemo desetak đaka i Dejana Raimovića, pedagoškog asistenta. Upravo imaju radionicu o željama i potrebama. Često razgovaraju i o romskoj kulturi, tradiciji i jeziku.
„Ja sam organizovao tu radionicu za učenike od 5. do 8. razreda i njima je to bilo toliko interesantno jer su se prvi put sreli sa nekim pojmovima, prvi put su upoznali romsku azbuku, prvi put su upoznali romsku zastavu kako izgleda, zbog čega taj točak ima toliko strana, šta to znači, šta znači zelena boja, šta znači plava boja romske zastave“ priča nam Dejan.
Njegov posao nije samo podrška učenicima romske nacionalnosti, već svim đacima koji se suočavaju sa obrazovnim barijerama, kao i pružanje psihosocijalne podrške toj deci.
“Kada se javljaju određeni problemi u školi ili problemi kod dece, ja to naravno vidim, i u razgovoru sa njima ja analiziram koje aktivnosti bi njima bile potrebne. I onda se uvek konsultujem sa stručnom službom, sa psihologom, pedagogom, koje radionice možemo zajedno da realizujemo, šta oni mogu sami, šta ja mogu sam“ objašnjava Dejan.
Ipak, Dejan je posebno ponosan na to što se godinama povećava broj romske dece koja polažu završni ispit na kraju 8. razreda. Seća se da je uz poverenje koje je stekao od strane roditelja dolazio kod njih kući i odvozio učenike svojim kolima na polaganje.
„Sarađujem sa nastavnicima, i u saradnji sa njima organizujem dopunsku nastavu. Radimo to gradivo koje deca treba da uče od 5. do 8. razreda kako bi im na neki način olakšao taj ispit, da bi postigli što veći broj poena“ kaže.
Posle 14 godina rada sa romskom decom našao je načine da ih dodatno motiviše da uče i postižu dobre rezultate.
„Često sebe dajem kao primer. Ja sam neko ko je završio Višu ekonomsku školu, po struci sam ekonomista, ali radim posao pedagoškog asistenta i nekako sam zavoleo ovaj posao i ne bih ga promenio. Objašnjavam im da sam ja primer dobre prakse, primer u svojoj romskoj zajednici, da su mene svi Romi prihvatili u Surdulici, da sam ja prihvaćen u kolektivu, da je obrazovanje ključ za uspešnu budućnost“ kaže Dejan.
Uspešnu budućnost predviđa i učenicima 7. razreda Gabrijelu i Bobanu.
„Oni meni puno pomažu kada god organizujem neku aktivnost ili dopunsku nastavu. Primer su dobre prakse ne samo u ovoj školi, čak i u drugim školama“ ponosno kaže Dejan.
Gabrijel je stigao i do okružnog takmičenja iz engleskog jezika.
„Kada im nešto nije jasno ja im pomognem, pitaju me, uvek im pomognem“ kaže Gabrijel.
Boban nam objašnjava kako često pomaže drugarima oko matematike i hemije, ali i kako Dejan njemu pomaže.
„Kada nisam neke lekcije zapisao, one je pitao nastavnike da mi objasne tu lekciju“ kaže.
Uključivanje pedagoških asistenata i sprovođenje projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu” donelo je svima mnogostruke koristi, tvrdi Božidar Ivanović, nastavnik hemije i koordinator Kluba za učenje.
„Rekao bih da smo osnažili digitalni potencijal škole zahvaljujući tome što smo opremili Digitalnu biblioteku i samim tim osnažili smo i digitalne kompetencije kako učenika, tako i nastavnika i nenastavnog osoblja. Primećujem manje osipanje učenika, naročito kada su u pitanju učenici završnih razreda“ objašnjava.
Iako se projekat završava u septembru, angažovanje pedagoških asistenata u 30 projektnih škola se nastavlja uz korišćenje Biblioteka digitalnih tehnologija i rad Klubova za učenje, jer su kao primeri dobre inkluzivne prakse kojom se podiže kvalitet nastave za svu decu postali deo školskog sistema.
