Zdravstvene medijatorke - niste sami!
Svakodnevno povezuju romske porodice i zdravstvene institucije.
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Bor, Valjevo, 17. septembar 2020 - Marinu Sinanović, jedinu zdravstvenu medijatorku u Boru, zatičemo u napuštenoj školi, u poseti porodici Demiri. Mama Elida joj objašnjava da poslednjih mesec dana sama brine o petoro dece, jer je otac Nešat konačno našao posao.
Nađija i Ibarim, već tinejdžeri, pomažu u čuvanju mlađih sestara Elene (6) i Leonore (3) i brata Nebojše (10).
„Marina nam stalno priča šta treba da jedemo, da peremo ruke, da učimo“ kaže Nađija. Za to vreme Elena donosi svoju kesu i pokazuje igračke. „Dobila sam kocke i lutke. To je za mene i moje sestre“ ponosno kaže.
Marina je pre dve i po godine odlučila da postane zdravstvena medijatorka jer je i sama kao dete doživela diskriminaciju i odbacivanje. Želela je da pomogne svojoj zajednici, ali i romskoj deci, da odrastaju sa više samopouzdanja. Danas brine o 400 romski porodica.
„Ima dosta Roma koji su neobrazovani i nepismeni i plaše se da idu kod lekara. Majke vode decu na vakcinaciju, ali ne idu na ginekološke preglede. Tu sam da ih ubedim, zakažem, odvedem. Kada se pojavio korona virus roditelji su se plašili za decu, pa sam stalno zvala lekare u Domu zdravlja da pitam šta da rade ako dete kašlje ili ima alergiju, koji sirup da pije, šta da jede“ opisuje dane tokom karantina.
Za vreme vanrednog stanja dnevno je odgovarala na više od 100 poziva, poruka i pitanja na društvenim mrežama. Posebna briga su joj bile trudnice i mlade mame.
„Savetovala sam ih šta da rade sa bebama, kako da ih doje.
Imam odličnu saradnju i sa patronažnim sestrama“ priča Marina.
Višegodišnja edukacija zdravstvenih medijatorki o tome koliko su važni rana nega i razvoj dece, ishrana i učenje kroz igru, ali i njihovo osnaživanje da romskoj populaciji pomognu u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu i obrazovanje, posebno se pokazalo korisno tokom COVID-19 pandemije.
Marina i njene koleginice bile su spremne da se u teškim i nepredvidivim okolnostima posvete deci i pomognu najugroženijim porodicama.
Marina ne može, kaže, da se seti koliko je samo onlajn sastanaka i radionica organizovala sa roditeljima i decom. Učili su nove reči, brojeve, računanje, crtanje. Kad god je deljena humanitarna pomoć, uključujući i porodične pakete sa igračkama, koristila je priliku da im objasni kako neki materijali, igračke i društvene igre mogu da se iskoriste i za učenje i druženje svih članova porodice, posebno starije braće i sestara sa mlađim.
„Savetovala sam roditelje kako da se igraju sa decom, koje priče da im čitaju. Morali su da ispune to vreme, da zaborave da su zatvoreni. Deca su bila presrećna, jer u toj teškoj situaciji, kada je porodica sav novac preusmerila za hranu, oni su dobili igračke, da se povežu sa roditeljima“ kaže Marina.
A 180 kilometara zapadno od Bora, o 600 romskih porodica brine Gordana Petrović.
„Šta god nam je bilo potrebno, od papirologije do paketa sa hranom i higijenom, mi smo zvali našu Gocu. Imamo četvoro dece, a najstariji sin Nemanja (16) ima celebralnu paralizu, i za njega nam je obezbedila pelene. Zamislite onda koliko nam Goca znači.“ Tako o porodičnoj prijateljici, majci troje dece i zdravstvenoj medijatorki u Valjevu priča Darko Omerović, koji sa porodicom živi od socijalne pomoći u romskom naselju na periferiji grada.
Kada je Gordana pre 11 godina počela da radi, oni su bili prva porodica koju je obišla.
„Tada sam prvi put videla Nemanju, imao je 5 godina. Odmah sam ga odvela kod zubara i da se vakciniše. Toliko sam se vezala za to dete, ali i on za mene“ kaže Gordana.
Do danas, pomogla im je da se presele u bolju kuću, da Nemanja dobije pomoć neurologa, urologa i fizijatra, i da Ilija (15), Aleksandra (13) i Sara (3) budu vakcinisani i da dobiju sve što im pripada kroz sistem socijalne i zdravstvene zaštite i kroz obrazovanje.
Omerovići su samo jedna od 600 romskih porodica kojima Gordana pomaže da dobiju pristup zdravstvenim uslugama. Proglašenje pandemije korona virusa bilo je izazov za sve, i Gordana je morala da se prebaci sa terenskog rada na telefonsko i onlajn savetovanje.
„Komunicirali smo telefonom, preko mesindžera, vibera i društvenih mreža. Uključim se u porodicu i učim ih kako se pravilno peru ruke i nose maske, podsećam ih da drže distancu i zdravo se hrane. Ponosna sam na sve njih jer su bili disciplinovani. Do juna nismo imali nijednog Roma obolelog od korona virusa, a do danas je registrovano četvoro pozitivnih na COVID- 19“ priča Gordana.
Naseljima bez kanalizacije obezbedila je cisterne pijaće vode, a sa Crvenom krstom uspela je, bar po jednom, da obiđe svaku porodicu i odnese im higijenske pakete, hranu i igračke. Nije zaobišla Omeroviće. Igračkama se najviše obradovala najmlađa Sara, koja nam sve vreme ponosno ponavlja „Ja imam 3 i po godine“.
Omiljenu lutku stalno nosi sa sobom. Sa Gordanom najviše voli da boji. Naučile su, hvale se, i da broje do 5. Kada starija sestra uči, ili je u školi, najviše voli da slaže kocke sa tatom.
„Ne poznajem boljeg oca od Darka. Vodi ih u školu, kod lekara, igra se sa njima. Daje celog sebe“ kaže Gordana i dodaje „i ja sam sa decom onlajn igrala domine i po sat vremena. To im je bilo lepo i novo iskustvo”.
Ipak, mnogima je tokom zabrane kretanja najviše bila potrebna psihološka podrška i topla reč.
„Plašili su se. Teško im je padalo što ne mogu da rade. Znate, mnoge porodice finansijski zavise samo od jednog člana porodice. Svima sam ponavljala - i ovo će proći, najbitnije je da ostanete zdravi“ priča Gordana i priseća se kako je i sama bila uplašena.
Gordana i Marina su samo dve od 85 zdravstvenih medijatorki koje sarađuju sa 60 Domova zdravlja. Uživaju poverenje zajednice zbog predanog rada, ali i zato što su Romkinje koje dolaze iz romskih naselja i govore romski jezik.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije iniciralo je 2008. godine projekat u okviru kojeg je formirana mreža zdravstvenih medijatorki, kroz koju su edukovane i osnažene za podršku romskim zajednicama u sistemu zdravstvene zaštite, a pre svega porodicama sa malom decom. Proces institucionalizacije (integrisanja) njihovog zanimanja i profesije u sistem, još uvek traje. Pandemija je vrlo jasno pokazala koliko je njihova uloga značajna, a njihov uticaj na porodice, zahvaljujući izgrađenom poverenju, ogroman.
UNICEF, kao dugogodišnji partner Ministarstva zdravlja, podržava kontinuitet i unapređuje kvalitet rada zdravstvenih medijatorki tokom pandemije COVID-19 zahvaljujući finansijskoj podršci kompanije GlaxoSmithKline (GSK), koja je kroz inicijativu „Zajedno za bolje zdravlje“ posvećena unapređenju zdravlja romske dece u Srbiji i zemljama regiona.
