Težak put, san i plan Diara Ahmada
Priča sa "balkanske rute"
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Beograd, oktobar 2023 - Osamnaestogodišnji Diar Ahmad ima san i plan. Želi da postane frizer i planira da sa svojim drugarima otvori salon u Beogradu. Na vedrom i blagom Diarovom licu, osim po skromnosti, teško je prepoznati tragove teškog puta koji je prošao.
Sa tek šesnaest godina, dečak kurdskog porekla, napustio je porodični dom u Iraku. Putem kojim i dalje prolazi desetine hiljada izbeglica, bežeći od rata i nemaštine, Diar je išao sam – bez roditelja, rođaka ili prijatelja na koje bi se oslonio.
„Četiri puta smo bezuspešno pokušavali da iz Turske uđemo u Grčku. Tukli su nas, pa vraćali nazad bez garderobe”, sa teškim uzdahom se priseća Diar iskustava poniženja i nasilja od strane policije između Turske i Grčke.
Namera mu je, kao i brojnim njegovim sunarodnicima, bila da preko, već sedam godina zatvorene balkanske rute, stigne do Nemačke, uveren da tamo može da nastavi obrazovanje i zaposli se. U Beogradu je isprva proveo tek tri dana, a onda je otišao u Sombor. Tu ga je sačekala teška nezgoda.
Želeći da se osami, često se izdvajao iz grupe, kako bi se javio zabrinutim roditeljima. Odlazio je do obližnje pruge. Delovala mu je napušteno. Jedne predvečeri, dok je razgovarao sa majkom, iz blizine je čuo zvuk voza. Naglo je skočio, ali potkolenicu nije uspeo da spase. Ostao je bez dela noge.
Naredna tri meseca će provesti u novosadskoj bolnici. Bili su to najteži Diarovi trenuci:
„Sad je, hvala Bogu, dobro, dobio sam protezu i mogu normalno da hodam i funkcionišem!”
Posle teške nezgode, Diar više ne želi da nastavi po prvobitnom planu, ka Nemačkoj. Želi da ostane u Srbiji. Diar je već godinu smešten u skloništu kojim upravlja civilni sektor.
„I majka mi je rekla da ona želi da ostanem na sigurnom, da ne rizikujem više”, objašnjava Diar.
Posle oporavka krenuo je i u školu „Branko Pešić” u Beogradu. Za sada prati nastavu srpskog jezika. Jezik i druženje sa decom mnogo mu je olakšalo, skrenulo misli, vratilo u redovni tok:
„Srpski mi ide dobro, mogu da razumem i govorim pomalo.”
Kako bi se unapredila zaštita najranjivijih grupa, poput dece i žena izbeglica i migranata, među kojima su i deca bez pratnje i razdvojena deca, UNICEF podržava aktivnosti Info parka u Beogradu. Od informisanja na terenu do neophodne psihosocijalne podrške, prevencije i odgovora na rodno zasnovano nasilje.
U okviru programa, tako je organizovan „Dan dečaka” – deo posvećen deci bez pratnje i razdvojenoj deci. Cilj programa je da informiše, pruži podršku i osnaži decu.
Koordinatorka projekta iz Info parka Mirjana Nešić kaže da je „Dan dečaka” osmišljen tako da u opuštenoj atmosferi i neposrednom pristupu deci pomogne da prepoznaju svoja osećanja:
„Govorimo o ekstremnim situacijama, sa kojima se oni teško nose. Obzirni su, ne žele nikoga da opterećuju, štede i svoje roditelje razgovora o nedaćama, kroz koje su prošli. I onda mi na radionicama razgovaramo kako da prepoznaju emocije, kako da se sa njima nose i da se razvijaju, da stiču poznanstva.”
Mirjana objašnjava da deca ne vole mnogo formalnosti, već da su oni shvatili da je najbolje da isto kao i brojni drugi Beograđani, autobusom odu na izletišta poput Ade i da bez najave i naročite organizacije, zaigraju na primer fudbal sa decom na terenu.
„I onda dalje sve teče spontano, timovi se pomešaju, deca su opuštena, druže se i povezuju”, kaže Mirjana i dodaje da je podrška vršnjaka dragocena.
„Dan dečaka” održava se svake nedelje, a u okviru programa deca su posećivala i bioskope, muzeje, odlazila su i na kuglanje. A organizovali su i proslave rođendana.
Diaru Ahmadu „Dan dečaka” je omiljena aktivnost, a najviše voli da igra fudbal. Radionice psihosocijalne podrške UNICEF-a bile su neprocenjive za njegov oporavak i prilagođavanje.
„Grupne radionice psihosocijalne podrške su mi najviše značile, jer smo u njima učestvovali svi mi, koji smo imali veoma slično teško iskustvo. Naročito su mi bile važne kad sam izgubio nogu i dok još nisam dobio protezu. Bilo mi je lakše da razgovaram i družim se. Stekao sam prijatelje.“
Od početka godine, tim Info parka je pružio podršku 1.138 dečaka bez pratnje koji dolaze iz različitih zemalja, uključujući Avganistan, Siriju, Irak, Eritreju, Pakistan, Indiju, Bangladeš, Egipat, Palestinu, Alžir, Libiju, Maroko i druge.
U ovom trenutku u Srbiji boravi više od 3.000 izbeglica i migranata smeštenih u 16 prihvatnih i azilnih centara kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije. Određen broj dece i žena koja prolaze kroz Srbiju ne borave u centrima, već putuju u grupama sa drugim izbeglicama i migrantima, koji su u dodatno povećanom riziku od različitih vidova nasilja i ugrožavanja prava od strane krijumčara, trgovaca ljudima, ali i drugih sunarodnika ili ljudi iz lokalne populacije. Od početka 2023. godine u centrima u Srbiji boravilo je preko 6.000 dece, dok je pored toga dodatno izvestan broj dece prošao kroz zemlju bez boravka u centrima, često i bez kontakta sa bilo kojom institucijom ili nevladinom organizacijom.
UNICEF u saradnji sa Vladom Republike Srbije i partnerskim organizacijama radi na osiguravanju bezbednosti i sveukupnog blagostanja dece i žena izbeglica i migranata kroz rad sa sistemima zdravstva, socijalne zaštite i školstva. UNICEF pruža podršku u koordinaciji aktera koji rade sa decom i ženama izbeglicama i migrantima i osiguravanju dodatnih usluga podrške za najugroženije dečake, devojčice i žene izbeglice i migrante kroz saradnju sa civilnim sektorom – uključujući tu i partnerstvo sa Info parkom, posebno u oblastima zaštite dece i odgovora na rodno zasnovano nasilje.
