Za bezbedno i dostojanstveno detinjstvo
Priče izbeglica iz Ukrajine smeštenih u Srbiji
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Kragujevac, jun 2023 – „Meni odgovara da novčanu pomoć dobijam u kešu. Taj novac čuvam da posle mogu da kupim sebi odeću, knjige, ali i da imam za izlazak sa društvom”, priča nam petnaestogodišnja Alisa. Upravo se vratila iz Druge kragujevačke gimnazije sa svedočanstvom o odličnom uspehu na kraju prvog razreda.
Teže joj ide učenje fizike i biologije, ali je zato po znanju stranih jezika među najboljima u odeljenju. Alisa je kao i svaki tinejdžer, pomalo tvrdoglava, nasmejana i duhovita. Sviđa joj se Kragujevac. Ipak ova devojčica je, za razliku od svojih kragujevačkih vršnjaka, morala ranije da odraste. Tog 5. marta 2022. godine sa mamom Julijom i bakom Natalijom napustila je Ukrajinu i rodni Harkov bežeći od rata.
„Mislila sam da će sve to brzo da se završi. Volela bih da se vratimo u Ukrajinu i da kao nekada odemo na more. Imam i drugarice u Harkovu, u kontaktu sam sa njima i sada”, kaže Alisa.
Ona je dobro dete, voli da uči i čita. Ide na časove srpskog jezika, našla je i novo društvo u Kragujevcu.
Njena mama Julija je samohrana majka, vredna i snalažljiva žena. U Ukrajini je radila nekoliko poslova, držala igraonicu za decu, iznajmljivala ležaljke na plaži, prodavala roštilj i kuvano vino na novogodišnjem sajmu. I u Kragujevcu se, kaže, lepo snašla, vozi ljude do aerodroma, na izlete i ekskurzije.
„Otišli smo iz Ukrajine jer sam se brinula za svoj i njihove živote. Nisam želela da slušamo te strašne zvukove”, kaže Julija.
Baki Nataliji, koja je ceo život provela u Harkovu, izbeglištvo teško pada, posebno jer joj je u međuvremenu preminuo suprug koji je ostao u Ukrajini.
„Živeli smo dobar, lep i miran život. Stanovali smo na 30 kilometara od granice sa Rusijom. Taj deo grada, Severna Saltivka, primio je najveći udarac. Od granate koja je pogodila našu zgradu popucali su prozori na kuhinji i terasi. Stalno sam išla u sklonište jer sam se mnogo plašila. Zato smo i otišli”, seća se ova šezdesetsedmogodišnja baka.
Njih tri su u Kragujevac došle na poziv porodičnog prijatelja koji im je ustupio deo kuće za stanovanje.
„Ljudi su dobri, druželjubivi, slični nama. Uspevamo da dobijemo pomoć koja nam je potrebna”, kaže Natalija.
A pomoć im je potrebna jer deca kao Alisa, i njihove porodice, često u izbeglištvu imaju emocionalne probleme izazvane traumama zbog rata, napuštanja doma, porodice i prijatelja. Povećani su i rizici od nasilja nad ženama i decom, prekidanja ili napuštanja školovanja, diskriminacije i segregacije.
Zato UNICEF, kroz saradnju i partnerstvo sa Danskim savetom za izbeglice, Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, kao i drugim državnim institucijama i implementacionim partnerima iz civilnog sektora, radi na zaštiti i poboljšanju položaja dece i mladih izbeglica i njihovom pristupu obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti.
UNICEF podržava i dodelu humanitarne novčane pomoći po uzoru na model dečijeg dodatka koji primaju lokalne socijalno ugrožene porodice.
Na taj način se deci i porodicama pomaže da imaju dostojanstven boravak u Srbiji i da se lakše nose sa izazovima raseljenja. Tako i Alisa, o čemu nam je govorila na početku naše priče, dobija mesečnu novčanu pomoć.
Julija i baka Natalija su krajem maja učestvovale i na info sesiji o rodno zasnovanom nasilju i pravima žena koju je održao Danski savet za izbeglice. Julija tvrdi da im je ta sesija pomogla da se osećaju sigurnije.
„Važno je da budemo informisane i da koristimo psihološku pomoć. Važno je i da znamo da, iako nismo državljanke Srbije, imamo ista prava na zaštitu ukoliko se nešto loše desi. Čuli smo da ne treba da ćutimo i da se plašimo. Ja se ovde osećam slobodnije i opuštenije, a zahvaljujući organizacijama koje nam pomažu i bezbednije”, kaže Julija.
Njih tri nisu imale nikakvih problema u Srbiji ali poznaju devojku koja možda trpi neki vid nasilja.
„Za tu Ukrajinku smo zabrinuti zbog ponašanja njenog partnera. I mi, i sve institucije, Danski savet za izbeglice, Komesarijat za izbeglice i migracije i Centar za socijalni rad, pokušavamo da joj pomognemo i da je osnažimo da nam kaže ukoliko trpi nasilje. Ostali Ukrajinci koje znamo lepo su se snašli ovde”, priča Julija.
Kao još jedan vid podrške izbegličkim porodicama podeljeni su im i paketi za žene i adolescentkinje koji imaju za cilj zaštitu dostojanstva.
„Mi smo pre nekoliko meseci dobile šampone, gelove za tuširanje, uloške i tampone. Znači nam mnogo jer je sada to i Alisi potrebno”, kaže Julija.
Alisa, Julija i Natalija imaju pomoć, podršku i razumevanje, ali imaju i svakodnevnu nostalgiju za mirisom svoga doma. Čekaju dan kada će ponovo, kao nekada, otići na mirno i bezbrižno porodično letovanje u Ukrajinu. Tamo Alisu čekaju najsrećnije uspomene iz detinjstva o kojima toliko voli da priča.
